Na listi najprisutnijih strahova građana oni su na prvom mestu, pa upravo od njih krećemo završno izdanje Euroforuma.

Zbog čega je to tako, dovoljno dobro pokazuje iskustvo jedne Novosađanke, koja kaže da je nedavno na ukazivanje pomoći čekala celo popodne, iako su je u Urgentni centar kao hitan slučaj, poslali iz Doma zdravlja: "Ko je hitniji? Čovek kojem je motorna testera skoro odsekla nogu ili momak s iščešenim ramenom kojem i glava otiče? Doktor ne zna kome će pre. Ne krivim lekare, jer jednostavno ne stižu".

Ministarstvo zdravlja i dalje okleva s rapisivanjem konkursa za zapošljavanje u Urgentnom centru, a u svim ostalim bolnicama od početka godine zaposleno je tek nešto više od 30 medicinskih radnika. Za razliku od predstavnika državnih institucija, koji se prave kao da su duge liste čekanja i gužve kod lekara problem od juče, za privatne lekare nema dileme kada je reč o uzroku i rešavanju problema.

Draško Karađinović iz Udruženja privatnih lekara i stomatologa kaže da naši zdravstveni kapaciteti uopšte nisu mali, te da bi stanje bilo mnogo bolje kada bi država dozvolila integraciju privatnog i državnog sektora. Na pitanje naših slušalaca i posetitelja Novosadskog informativnog portala – kakvo je stanje u okolnim i zemljama Evropske unije, Karađinović kaže da su sve te države demonopolizovale zdravstveni sektor.

Kanalizacija i voda samo obećanja

Različita istraživanja u kontinuitetu potvrđuju da rešavanje komunalnih problema građani smatraju prioritetnim. Izgradnja i popravka puteva, širenje vodovodne i kanalizacine mreže, neka su od pitanja koja građane zanimaju mnogo više od sastanaka državnika ili javnog izražavanja njihovih želja.

Jedan od takvih slučajeva, na samo nekoliko kilometara od centra Novog Sada i možda nekoliko meseci od dobijanja statusa kandidata Srbije za članstvo u Evropskoj uniji, nalazi se u naselju Bocke, čiji žitelji osim kanalizacije, nemaju ni vodu iz gradskog vodovoda, iako Novi Sad uz Beograd spada u najrazvijenije gradove Srbije.

Predstavnik grupe građana, koja organizuje proteste zbog neulaganja u njihovo naselje, Miroslav Ilić, kaže da obećanja političara slušaju godinama i da je došlo vreme da se bez odlaganja počne s izgradnjom vodovoda i kanalizacije. Ipak, od toga ove godine čini se da neće biti ništa. Iako je reč o višedecenijskom problemu, gradonačelnik Novog Sada, Igor Pavličić, kaže da se tek sada radi na pripremi za sanaciju klizišta, bez koje ne vredi graditi vodovod i kanalizaciju.

Koliko smo daleko od EU?

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov ocenjuje da u procesu evrointegracija s jedne strane ima učinka, posebno na donošenju zakona koji treba da se prilagode evropskim, ali da se ne radi dovoljno brzo i da se naročito ne radi na izgradnji institucija koje bi mogle da prihvate sve te evropske zakone. "Tako da mi, faktički, s jedne strane štancujemo te zakone da bi stigli zadati rok, ali to ne prati izgradnja institucija. Najveći problem je reforma pravosuđa, išli smo na nekoliko popravnih, ali ni dan danas to nije urađeno kako bi trebalo. Drugi problem koji imamo je veliki stepen korupcije", kaže Popov i dodaje da treba da postoji veća politička volja da se uradi ono što je neophodno, ali nje nema dovoljno.

Prema njegovim rečima, čak i da nema procesa evrointegracija, sve to bi trebalo uraditi zbog nas samih, jer moramo da imamo uljuđenu državu, a ne da vlada opšti haos kao sada. "Sudski procesi se vuku godinama, procesuiraju se sitni prekršaji ili krivična dela, dok za krupnije stvari, gde je očigledno da su napravljene velike zloupotrebe, nikad niko ne odgovara. To je rezultat i neizgrađenih institucija, ali očigledno da nekome to i odgovara kako bi izbegao odgovornost za ono što radi. Ako uzmemo primer Hrvatske - kada se ozbiljnije prišlo Evropskoj uniji, kad su dobili status kandidata, morali su u pregovorima da otvaraju jedno po jedno pitanje, a ja u šali kažem da oni kako otvore jedno pitanje, oni zatvore nadležnog ministra. Kad su profunkcionisale institucije, onda počinju jednako da važe zakoni za sve građane, bez obzira na to koliko je neko blizak vlasti",  navodi Popov.

Direktor Centra za regionalizam dodaje da su naši političari svesni, gledajući u Hrvatsku, šta ih čeka i zato usporavaju ceo taj proces, a sreća je što im Evropa duva za vrat pa ih tera da to rade, hteli ne hteli i sa svakim korakom pristupanja Evropskoj uniji, ipak, malo po malo, smanjuje se samovolja vlasti.