Mladi preduzetnici bez šanse

"Osobu koja želi da započne svoj posao, savetnik upućuje u Odeljenje za razvoj preduzetništva, gde ga mi preuzimamo i zajednički pripremamo buduću poslovnu ideju za realizaciju. Literatura kaže da je par meseci potrebno da se jedna ideja razradi i bude spremna za realizaciju. Zatim osoba mora da prođe kroz dvodnevnu obuku kao preduslov za dobijanje 160.000 dinara", navodi Bjelanović za Radio 021.

Kako za 021 kaže pokrajinski sekretar za obrazovanje Zoltan Jegeš, državni programi koji su za zadatak imali pružanje šansi akademcima za prvi posao ili realizaciju sopstvenih ideja su manje-više bili loši. Prema njegovim rečima, država se više bavila opravdavanjem sredstava iz fondova nego radom sa talentovanim mladim ljudima, čiji je ekonomski angažman od presudnog značaja za razvoj Srbije i Vojvodine. "Državni programi za zapošljavanje mladih uglavnom se nisu bavili talentovanom decom. To je činjenica. Mi veoma malo brinemo o svom kvalitetu i puštamo ga niz vetar da ode u svet ili da odavde rade za svetske kompanije umesto da sa njima razvijamo našu industriju", navodi Jegeš.

Pokrajinski sekretar za obrazovanje navodi da je pored neefikasnih programa, došlo do devalvacije društvenih vrednosti, gde se poslovni uspeh pojedinca gleda isključivo kroz prizmu novca, a ne lične satisfakcije. Jegeš kaže da je socijalistički model, po kom se on obrazovao, bio mnogo bolji za motivisanje mladih upravo zato što je dobra ideja automatski značila posao i stan, dok je sada sve mnogo drugačije. Prema njegovim rečima, današnji studenti nemaju izbora nego da sve gledaju kroz finansije, jer se socijalni status više ne gleda kroz intelekualni uspeh i doprinos zajednici, već kroz privatno vlasništvo i bahaćenje.

"Kada sam ja završavao studije krajem šezdesetih, tada sam znao da po dobijanju diplome mogu da biram posao u bilo kom gradu u celoj bivšoj Jugoslaviji. Kao elektroinženjer sam svugde bio dobrodošao i mogao sam da računam da ću kroz koju godinu imati stan i „fiću“. Ali tada su svi imali "fiću" i mladi talentovani ljudi nisu morali da gledaju gomilu skorojevića koji su realno ispod njihovog intelektualnog nivoa a bahate se sa raznim "audijima" i "mečkama". Logično je da mladi onda postavljaju pitanje: A zašto? Ako vam profesor kaže da ste odlični i perspektivni, a vi nemate ništa po završetku studija – naravno da ćete otići. To je logičnan sled devalvacije društvenih vredosti“, kaže Jegeš za 021.

Srbija nudi slabe ili nikakve olakšice početnicima preduzetnicima, pa je tako i proces dobijanja čuvene subvencije od 160.000 dinara komplikovan, i još jedan primer haotične birokratije u našoj zemlji. Takvo gorko iskustvo imao je naš sugrađanin Nemanja koji je hteo da započne sopstveni posao.
Nemanja kaže da nisu svi obrazovni profili jednako zastupljeni prilikom deljenja subvencija. Prema njegovim rečima, država favorizuje neke struke koje donose direktan profit na uštrb onih koji služe razvoju nauke i društva. "Radeći za druge ljude shvatio sam da ništa ne mogu da ostvarim sa mizernim novcem koji zaradim. Sticajem okolnosti sam ostao bez posla, pošto gazda nije više mogao da plaća doprinose državi. Zbog toga sam otišao na Biro da vidim da li mogu da otvorim nešto svoje, i šta se nalazi na tom putu. Dok sam se raspitivao, rekli su mi da postoji mogućnost za dobijanje 160 hiljada dinara subvencije, ali je neophodno da se prođe trening, na koji se čega par meseci, jer je velika gužva", kaže Nemanja.

Kako za 021 kaže urednik sajta ekonomija.org Miroslav Zdravković, rešenja u obliku pojedinačnih mera koje država primenjuje su neefikasna. Prema njegovom mišljenju, mnogo više bi se postiglo kreiranjem povoljnog ambijenta za investicije.

"Ukoliko imamo korupciju, ukoliko imamo neprijateljski stav prema privatnom sektoru, onda ljudi u zadnjem očaju osnivaju firmu. Prvo je najbitnije napraviti ambijent u kome će se neko osećati zadovoljnim, a ne uplašen da krene u sopstveno poslovanje. Mnogo je bitniji ambijent od mera koje nudi država", kaže Zdravković.

Međutim, kreiranje sopstvenog posla u našoj zemlji je u uskoj vezi sa nezaposlenošću. Mnogi otvaraju svoj biznis jer im je to jedina šansa da dođu do posla, ili da bar deluje da imaju sopstveni život pod kontrolom. Zdravković kaže da su sve šanse koje država obezbeđuje budućim poslodavcima, privrednicima, nezaposlenima, samo privremena rešenja, a sistem i dalje ne funkcioniše kako treba.
Pokrajinski sekretar za obrazovanje Zoltan Jegeš kaže da bi se kvalitet mera koje država nudi novoj generaciji poslovnih lidera mogla promeniti ulaskom Srbije u Evropsku uniju. Prema njegovim rečima, kvalitet mladih ljudi nikad nije dovođen u pitanje, problem je samo motivisati te ljude da svoj talenat predstave u svojoj zemlji. Prema njegovom mišljenju, to je nemoguće ukoliko tim istim mladima nije ponuđen adekvatan program, odliv mozgova će biti nastavljen.

"Ha, šta treba uraditi... Treba pre svega, ući u Evropsku uniju. Tada će mladima biti dostupni fondovi koje će moći da koriste za pokretanje biznisa u pravom smislu te reči. Mislim da je taktika okretanja biznisa ka mladima prava stvar za privredu, uz samo nekoliko starijih kolega koje će iskustvom pomagati nove ideje koje ima nova generacija poslovnih lidera. Društvene pare bi trebale da budu orijentisane ka opstanku i razvoju mladih, i sa tim nema sumnje da će biti rezultata. Ukoliko se ne urade ove stvari, mladi će, nažalost, nastaviti da napuštaju našu zemlju", navodi Jegeš. (Dragana Bogosavljević/Miodrag Sovilj)