Osnivanje posla nemoguća misija

U odnosu na druge zemlje u Evropskoj uniji, naša država ne nudi nikave olakšice početnicima preduzetnicima, već im lupa namete bez kraja i konca. I sam proces dobijanja 160.000 dinara subvencije od države je komplikovan, i još jedan primer haotične birokratije u našoj zemlji.

Takvo gorko iskustvo imao je naš sugrađanin Nemanja, diplomirani arhitekta koji je hteo da započne sopstveni posao. "Radeći za druge ljude shvatio sam da ništa ne mogu da ostvarim sa mizernim novcem koji zaradim. Sticajem okolnosti sam ostao bez posla, pošto gazda nije više mogao da plaća doprinose državi. Zbog toga sam otišao na Biro da vidim da li mogu da otvorim nešto svoje, i šta se nalazi na tom putu. Dok sam se raspitivao, rekli su mi da postoji mogućnost za dobijanje 160 hiljada dinara subvencije, ali je neophodno da se prođe trening, na koji se čega par meseci, jer je velika gužva", priča nam Nemanja.

On kaže da su pojedini uslovi za dobijanje subvencije suviše prilagođeni pojedinim strukama. "Oni samo su dali par struka koje lako mogu da odgovore zahtevima, i to se sve svodi na pravnike, na menadžemntske i konsultanstske firme. Mislim da sam negde pročitao da se među poslovima koji lako mogu da obrnu novac nalaze i firme za održavanje higijene zgrada, jer za njihov start nije potrebno mnogo novca. Tih 160 hiljada dinara zvuči lepo, međutim, kako bih mogao da poslujem legalno i da nemam strah od inspekcija, meni je samo za jedan originalan softver potrebno 3.000 evra. Moje projekte ljudi mogu da odboju ako vide da sam ih radio u piratskom programu. Takođe, država sem subvencije ne daje nikakve olakšice, a očekuje da radnju ne zatvaraš minimum godinu dana", kaže Nemanja.

Čekanje mesecima za jedno "možda"

Kako se uopšte dobija subvencija od države? Ukoliko ste na Birou, pre svega je neophodno da prođete donekle komplikovanu proceduru. Dragan Bjelanović iz Nacionalne službe za zapošljavanje kaže da je sva pomoć koju oni mogu da pruže namenjena osobama koji su bar mesec dana evidentirani na Birou. "Osobu koja želi da započne svoj posao, savetnik upućuje u Odeljenje za razvoj preduzetništva, gde ga mi preuzimamo i zajednički pripremamo buduću poslovnu ideju za realizaciju. Literatura kaže da je par meseci potrebno da se jedna ideja razradi i bude spremna za realizaciju. Zatim osoba mora da prođe kroz dvodnevnu obuku kao preduslov za dobijanje 160.000 dinara", navodi Bejlanović za Radio 021.

Tokom 2010. godine oko 400 mladih ljudi u Novom Sadu  je uspešno završilo obuku. Međutim, to ne znači da će svi oni da osnuju uspešne firme i da se održe na tržištu. Bjelanović kaže da se oko dve trećine firmi zatvori u prve dve godine poslovanja. "Statistika i kod nas i u svetu pokazuje da se prve godine zatvori jedna trećina i druge godine druga trećina firmi. Ona preduzeća koja ostanu obično opstaju duže i dobro posluju. Kod nas su možda  razlozi drugačiji, ali statistika nije negativnija. U drugim zemljama je lako osnovati firmu jer imate veliku pomoć države, ali se konkurencija javlja na svakom ćošku. Mi opet imamo problem sa  nelikvidnošću, niskom platežnom moći, malo većim nametima koje država predviđa za  preduzetnike", kaže Bjelanović.

Isplativi poslovi gde su mala ulaganja

Kada su same ideje u pitanju, Bjelanović kaže da se one uglavnom crpe iz prthodnog radnog iskustva. "Oko 70 odsto novih firmi se generiše iz prethodnog radnog iskustva. Budući preduzetnici se više opredeljuju za delatnosti gde su manja ulaganja i brži povrat investicije, jer je planiranje na duže staze nesigurno. To su uglavnom uslužne delatnosti, razne popravke i servisiranja, završni radovi u građevinarstvu, frizeraj...", navodi Bjelanović.

Svetska ekonomska kriza koja već uveliko traje uglavnom je značila smrt za mnoge firme. Međutim, Bjelanović kaže da je intersovanje za osnivanje sopstvene firme u ovom periodu bilo veće. "To bismo mogli objasniti činjenicom da ne postoji dovoljna ponuda kvalitetnih radnih mesta, i mnogi se okreću pokretanju vlastite firme i u tome vide neku šansu. Okolnosti nisu idealne, ali nikad nisu ni bile. Čekati neku bolju priliku je možda gubljenje vremena. Ko se sad pozicionira, taj će biti u prednosti u odnosu na one koji čekaju", smatra Bjelanović.

Kratkotrajna rešenja-nema izlaza iz krize

Ekonomista Miroslav Zdravković kaže za Radio 021 da postoje bolja rešenja od pojedinačnih mera koje država primenjuje, i da bi se mnogo više postiglo kreiranjem povoljnog ambijenta za investicije. "Ukoliko imamo korupciju, ukoliko imamo neprijateljski stav prema privatnom sektoru, onda ljudi u zadnjem očaju osnivaju firmu. Prvo je najbitnije napraviti ambijent u kome će se neko osećati zadovoljnim, a ne uplašen da krene u sopstveno poslovanje. Mnogo je bitniji ambijent od mera koje nudi država", kaže Zdravković.

Međutim, kreiranje sopstvenog posla u našoj zemlji je u uskoj vezi sa nezaposlenošću. Mnogi otvaraju svoj biznis jer im je to jedina šansa da dođu do posla, ili da bar deluje da imaju sopstveni život pod kontrolom. Zdravković kaže da su sve šanse koje država obezbeđuje budućim poslodavcima, privrednicima, nezaposlenima, samo privremena rešenja, a sistem i dalje ne funkcioniše kako treba. Ukoliko se svako rešenje bude tražilo kroz državu, Srbija nikad neće izaći iz krize. (Jelena Radić)

Poslušajte emisiju {mp3}euroforum/15-64{/mp3}