U vreme kada je Vlada Srbije Ministarstvo za ljudska i manjinska prava pripojila drugom resoru, a jedna od najvrelijih tema u srpskoj javnosti vezana je za realiti programe na televiziji i kršenje prava manjina u istima, ovaj Euroforum se bavi kršenjem ljudskih prava premalog procenta stanovništva Srbije koje može da se pohvali time da je zaposleno.

U doba kada nezaposlenost poprima rekordne razmere, a najava daljih otkaza zbog krize lebdi kao pretnja onima koji još nisu na birou, može se slobodno reći da preplašeni ljudi zakonske obaveze poslodavaca oko uplaćivanja poreza i doprinosa, legalnog zapošljavanja, plaćanja prekovremenog rada i slobodnih dana, sve više posmatraju kao dobru volju.  

Prema podacima Republičkog zavoda za razvoj u Srbiji je 2011. godinu nezaposleno dočekalo više od milion ljudi. Kod Nacionalne službe za zapošljavanje evidentirano je njih nešto manje, oko 700 hiljada građana koji traže posao i zbog toga nemaju problema oko toga da li će se njihova prava kršiti ili ne. Oni koji rade, žale se porodici i prijateljima.

Srbija u robovlasničkom kapitalizmu

Uprkos optimističnim prognozama sa samog početka godine, kad se očekivalo da zaposlenih na kraju godine buide više, u poslednje vreme se pojavljuju najave da će tek u 2011. kriza udariti i da će još radnika ostati bez posla. To je jedan od realnih razloga zbog kojih zaposleni ćute, a gazde na sve načine, i legalne i ilegalne, pokušavaju da smanje nerealne troškove koje im država nameće. Retke i mlake poruke većine sindikata zaposlenima ne znače mnogo, jer privatne firme u glavnom nemaju organizovane sindikate, zbog politike nezameranja poslodavcu. Miša Starović iz Sindikata Solidarnost, kaže da sistem zaposlenosti u Srbiji odgovara robovlasništvu.

"Ovo nije fraza, nego se robovlasnčki kapitalizam primenjuje u našem privrednom sistemu. Znači da po Zakonu o radu poslodavac može da ustupa radnika drugome. Može i da ga premešta na drugo radno mesto, da raspolaže sa njim. Može i da ga ne plaća, Zakon mu to dozvoljava. Znači, to je ropski rad i to su sve odlike robovlasničkog sistema," zaključuje Starović.

Starović kaže da je najveći krivci za tako tragičnu situaciju država, koja inspekcijama ne daje dovoljna ovlašćenja za kažnjavanje powslodavaca koji krše Zakon o radu, pa samim tim i radnička prava. "Inspekcije bi morale da, u slučaju nepoštovanja Zakona, imaju mandat da pišu kazne. Drugi državni organi bi trebalo da mogu da zabrane rad firme ukoliko gazda ne uplaćuje doprinose. Znači, nema blokade računa,. nego momentalna zabrana rada," smatra naš sagovornik.

Potpuno suprotno od Starovića, razmišljaju strani poslodavci. Radnici u Srbiji imaju prevelika prava, koja im daje Zakon o radu, i to otežava poslovanje u Srbiji, poručili su strani investitori u svojoj „Beloj knjizi". Strani investitori su zahtevali od Vlade da se izmenama Zakona o radu smanje otpremnine tehnološkim viškovima, olakša otpuštanje, dozvoli kraći otkazni rok i rad na određeno produži na tri godine.

Posle žalbe inspekciji, predugi sudski procesi

Pošto svoja prava ne mogu da ostvare preko sindikata, koji uglavnom štite one u državnim organima i preduzećima, koji realno imaju manje problema od zaposlenih u privatnimk firmama, oko 700 ljudi tokom godine u Južnobačkom okrugu potraži pomoć od Inspekcije rada. Načelnica te inspekcije, Ljiljana Stojšić, kaže da se pritužbe najčešće odnose na neadekvatnu zaštitu na radu i na probleme sa ostvarivanjem prava iz Zakona o radu.

"Zaposleni najčešće ukazuju na propbleme iz oblasti radnih odnosa. To ne znači da je situacija sa zaštitom na radu sjajna, nego zaposleni još nemaju svest o tome kolika prava i obaveze oni po tom pitanju imaju. Najčešći problemi sa kojima se srećemo je neisplata zarada, neredovna isplata, i nedostavljanje obračuna uz isplaćenu zaradu. Pored ovoga, zaposleni se često žale na nezakonit prestanak radnog odnosa, jer ili procedura otkazivanja ugovora nije ispoštovana, ili oni smatraju da nema razloga za otkazivanje ugovora," objašnjava inspektorka.

Inspekcija koja kontroliše preduzeće po prijavi zaposlenog dužna je da čuva tajnu o tome ko je prijavio problem. Inspekcija kada uvidi prekršaj može da naplati mandatnu kaznu i naloži da promeni to što radi, a u slučaju da ne može da reaguje, ide se na sudske sporove.

"Inspekcija rada ima ovlašćenje da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i organ za prekršaje onda izriče kaznu. U drugim slučajevima, inspektor rada nalaže poslodavcu da ispravi nepravilnost koju je uočio. Tek kada inspektor ne može da reaguje, on upućuje zaposlenog da se obrati sudu. Zaposleni tada tuži poslodavca, a koliko traje sudski spor, mi to ne možemo da znamo. Prema zakonu, ti sporovi imaju prioritet i trebalo bi da se rešavaju u roku od šest meseci, ali neki sporovi traju jako dugo," napominje Ljiljana Stojšić.

Zaposleni koji je tužio svog sadašnjeg, ili još češće bivšeg poslodavca, završava kao akter višegodišnjih sudskih postupaka, koje treba finansijski izdržati, kaže predsednik Sindikata Solidarnost, Miša Starović. On odgovornost za celu situaciju vidi u inertnim sindikatima i vladajućoj partiji, koja drži resorna ministarstva.

"Znači sindikati su izdali članove i to je apsolutna odgovornost. A najveći problem je u vlasti - oni se ponašaju po sistemu partijskog feudalizma - resori se strogo dele po strankama. Znači, za ovu situaciju je odgovorna vladajuća stranka, jer drži resore rada i pravosuđa. Narod propada, radnici bez plate, bez doprinosa, rade na crno, zaštita na radu se ne poštuje, pa šta onda rade sindikati?," zaključuje predsednik Sindikata Solidarnost.

Prava se krše i u drugim gradovima

Ni u ostatku Vojvodine, što se tiče ljudskih prava, situacija nije najbolja. Radnička prava u Vrbasu se krše svakodnevno.

Sombor je poslednjih nedelja u javnosti pominjan zbog ispisivanja nacističkih poruka na zgradu jeverejske opštine i u romskom naselju. Taj incident izazvao je opštu osudu zbog kršenja nacionalnih prava  menjina. Medjutim, ono o čemu se ne priča mnogo, a sa čime su suočeni mnogi  su svakodnevna kršenja osnovnih prava radnika od strane poslodavca ili vlasnika preduzeća.

Predstavnici kancelarije Pokrajinskog ombudsmana su prošle sedmice  organizovali  prijem gradjana u na Paliću. Od tridesetak Palićana koji su se obratili zastitnicima prava gradjana, većina je imala promedbe na visinu poreza na odvodnjavanje, dok je bilo i žalbi na rad policije.

Zaštitnik prava građana u Zrenjaninu takođe ima puno posla, a građane Rume muče socijalni problemi i problemi izbeglica.

Poslušajte emisiju