U Novom Sadu trenutno je bez posla registrovano 30.500 osoba, što je za oko hiljadu i po više u poređenju s istim periodom prošle godine, a za čak tri i po hiljade u odnosnu na novembar 2008. Razlozi za to, poput nesposobnosti države da u odgovarajućoj meri privuče strane investicije, godinama su poznati, pa pod takvim okolnostima ono što pojedinci mogu da učine kako bi pošteno došli do posla, posebno dobija na značaju.

Na birou ne znaju šta će s pravnicima, profesorima i ekonomistima

Na tržištu rada najviše je onih sa srednjom školom, pa ukoliko neko neće da završi neki praktični zanat, poput pekarskog, na diplomu srednje ne treba mnogo da računa, iako bi u normalnim zemljama ona sasvim bila dovoljna za posao blagajnika. Međutim, nije pametno upisati ni bilo koji fakultet, jer na tržištu rada trenutno ne znaju šta će s pravnicima i profesorima, a ponekad i s ekonomistima, iako se u širokom spektru mogu zapošljavati.

Poljoprivrednici hoće posao u Novom Sadu

Zamenik direktora novosadske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, Nebojša Kukić, potvrđuje da nisu samo fakulteti društvenih nauka problematični kada je reč o zapošljavanju. "Primera radi, u Novom Sadu imamo da diplomirani poljoprivredni inženjer, zaštitar, traži posao. Naravno da ga je teško naći u Novom Sadu, ali zato se treba maknuti u predgrađe ili neki grad koji ima pretežno poljoprivrednu strukturu", kaže Kukić.

Kako mladi ne bi dolazili u situaciju da završetkom škole dođu do diplome koja je najbolja za biro, Nacionalna služba za zapošljavanje svake godine objavljuje prognoze zapošljivosti, za koje država, obrazovne ustanove, pa ni mnogi roditelji i đaci nažalost ne haju mnogo.

Volontiranjem i dodatnim edukacijama treba se izdvojiti od drugih

Istina je da se do pristojnog posla lakše dolazi preko veze, ali oni koji je nemaju ili je ne žele ne treba da očajavaju, već da radom na sebi u određenoj meri povećaju svoje šanse, smatra psiholog Novosadskog humanitarnog centra, Dejan Živković. On objašnjava da je uz dodatne edukacije, važno i volontirati, jer se na taj način, osim sticanja iskustva, poslodavcu šalje jasna poruka.

"Vi kad imate neko volontersko iskustvo, pokazujete budućem poslodavcu da ste vi proaktivna osoba, da ste nešto radili, a ne samo studirali. Kada smo tražili pravnika, nama se javilo 75 ljudi. Od toga je pedesetak biografija bilo identično. Upisan pravni fakultet, završen i to je to", kaže Živković.

Na konkurse šalju slike iz kafane

Iako prilikom konkurisanja za posao nakon slanja biografije najčešće ne dobijete odgovor, ne treba sumnjati da se ona pročita. Bar je tako u slučaju kompanije "Karneks", kaže izvršni menadžer za menadžment i razvoj ljudskim resursima ove kompanije, Zoran Jović. On objašnjava da kompaniji u kojoj se traži posao ne treba više puta slati istu biografiju, ali da jednom svakako vredi, iako konkurs nije raspisan. ""Karneks" ima veliku bazu podataka i to je prvo što mi pregledamo. Ukoliko pronađemo, problem je rešen, ukoliko ne sledi oglašavanje na internetu, eventualno u novinama, lokalnim medijima u zavisnosti od toga koja se pozicija traži. Nakon toga se pristupa prijemu si-vija, pregledanju, pravljenju užeg izbora i pozivanju kandidata", kaže Jović.

Ne treba posebno skretati pažnju da prilikom pisanja radne biografije stvari ne treba preuveličavati, jer se činjenice pre ili kasnije utvrde. Ipak, to je samo jedna od grešaka onih koji traže posao, pa se tako često dešava da prilikom konkurisanja kandidat ne pošalje fotografiju ili da pak pošalje onu na kojoj je očigledno u više nego dobrom raspoloženju na nekoj proslavi. (Dejan Stojičić)

Poslušajte emisiju