Tradicija porodičnog loženja drveta na ognjištu na Badnji dan zabeležena je u raznim delovima Evrope.Kod pravoslavnih Srba, to je badnjak – drvena oblica koja se obredno stavlja na vatru domaćeg ognjišta na Badnje veče. Najčešće je to mlad i prav cer, a u nedostatku cera, to može biti i neki drugi hrast, koji se seče ritualno rano ujutru na Badnji dan.
S obzirom da današnji način stanovanja ne dozvoljava vatru na ognjištu, badnjak je najčešće predstavljen hrastovom grančicom kojom se na Badnji dan ukrasi dom. Obično se drži u kući do narednog Badnjeg dana, kada se zameni novom grančicom.
U gradovima se ovi mali badnjaci mogu kupiti na pijaci ili dobiti u crkvi. Uobičajen aranžman je da se hrastova grančica zaveže sa nekoliko drenovih grančica i sa malo slame.
Ali naši ljudi, u želji da se loženjem badnjaka dobije što više varnica jer "Koliko varnica, toliko sreće u ovoj kući, koliko varnica, toliko u domaćinskom džepu novaca", pa zbog toga često iz šume, tuđe, donesu celo hrastovo drvo.
Pitamo Gorana Matića, rukovodioca službe za planiranje zaštite i razvoja u NP "Fruška gora" šta se dešava na Fruškoj gori pred Božić i kako planiraju da reše taj problem?
"Svake godine ljudi dolaze, seku drveće i prave veliku štetu. Zbog toga ćemo ove godine pre Božića organizovati podelu badnjaka u Novom Sadu i prigradskim naseljima. Pozivamo sve ljude kojima su potrebni badnjaci da nam se obrate", navodi Matić.(Dušica Milenković)
Paljenje lomača uz narodnjake, pucnjavu i alkohol, bacanje slame po podu neukrašene kuće na kome deca terba da kleče je praznik za mazohiste.
http://www.freechristmaswallpapers.net/images/wallpapers/Christmas-Tree-Fireplace-1024-127315.jpeg