Zar u "grad" spada samo centar sa okolinom i Bulevar Evrope, tj. samo delovi koji donose zaradu?!?! Pa i ja na Adicama placam taj isti racun, a kanal npr. je u uzasnom stanju- preko leta smrdi, a zimi je opasan kad se sneg zaledi (zastitna ograda je postavljena jedino na delu kojim prolazi gradski autobus). Zasto o tome niko ne vodi racuna? Mi smo valjda garadjani nekog "desetog" reda, pa uvek moramo sami da se snalazimo za sve (vodu, kanalizaciju, blato po "ulicama"...iz autobusa u centru izadjem kao da sam izasla iz svinjca). Ali racuni se moraju platiti, legalizacija, porezi.... Sramota!!!
Kada dobiju mesečni račun Informatike, mnogi Novosađani se pitaju šta znači stavka "EKO" i gde odlazi taj novac svakog meseca. Od 2010. godine je ova stavka značajno uvećana u odnosu na prethodne godine, što je još više zabrinulo naše sugrađane.U pitanju je oznaka za Ekologiju, а novac se od 1994. godine kada je doneta Uredba o njegovom izdvajanju, koristi za zaštitu i unapređenje životne sredine u Novom Sadu. Obračunava se po korisnoj površini stana, 1 din/m2 mesečno za domaćinstva i 3 din/m2 mesečno za poslovne objekte.
Činjenica je da od 2005.g. više ljudi živi u urbanim nego u ruralnim područjima, a da 2/3 stanovnika Evrope živi u gradovima.
Eko-dinar postoji u mnogim gradovima i koristi se za praćenje uslova životne sredine, rešavanje ekoloških problema, za naučna istraživanja i projekte u službi unapređenja stanja životne sredine.
Stav naše organizacije je da je EKO-DINAR neophodan svakom većem gradu u Srbiji jer su problemi koji nastaju naglom urabanizacijom izuzetno štetni za zdravlje ljudi i važno je da postoje dodatna sredstva za monitoring i unapređenje životne sredine u urbanim uslovima.
Da EKO-DINAR ne postoji, sigurno bi ga trebalo izmisliti!
Pitamo Aleksandru Jovanović Galović, načelnicu Gradske uprave za zaštitu životne sredine: Šta se finansira sredstvima EKO-DINARA?
Ona navodi da se od ovog novca realizuje program gradske Uprave za zaštitu životne sredine. U toku ove godine od eko dinara omogućena je sadnja 2600 stabala na teritoriji grada, oplemenjivanje mnogih gradskih porvšina zelenilom - Keja, rekonstrukcija zelenila na Trgu slobode, Trifkovićevom trgu i ozelenjavanje bulevara Evrope. (Dušica Milenković)