Više arbitraža je izgubljeno nego dobijeno, a poznavaoci tvrde da je razlog to što su institucije često donosile odluke koje su u startu bile osuđene na propast. Advokati koji su zastupali kompanije sa zapada dodaju i da domaći zastupnici nisu dovoljno stručni da brane Vladu. Slede novi procesi. Biće nastavljena arbitraža za koncesiju Horgoš-Požega, a direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović najavljuje da bi se moglo ući u spor sa Mađarskom zbog ugovora o transportu gasa.

Prva veća izgubljena arbitraža poslednjih godina bila je u Parizu protiv kompanije Aj-Si-En i tada je Milanu Paniću plaćena odšteta od 28 miliona dolara. Potom je "Parking servis" morao da isplati 10 miliona evra izraelskoj ofšor kompaniji "Elektronikal end automejšn", a međunarodni arbitražni sud odlučio je da Srbija plati i 12,1 milion dolara američkom "Junivorldu" za slučaj "Putnik". Šlag na torti bio je slučaj "satelit" koji je građane koštao oko 35 miliona evra.

Prema računici domaćih arbitražnih tela, Srbija je, međutim, češće dobijala nego gubila. Prošle nedelje izgubili smo proces sa "Junivorldom" oko privatizacije "Srbija turista". Advokat Rajko Ignjačević, koji je u mnogim slučajevima zastupao našu državu, za "Blic" kaže da Srbija ne gubi sporove.

"Odluka u korist "Junivorlda" je skandalozna i određena po slobodnoj oceni tendencioznih i malicioznih arbitara koji ne poznaju srpsko pravo. Što se tiče "Galenike", tražili su nam 600 miliona dolara, a presuda je glasila na 50. Međutim, zbog prebijanja duga, plaćeno je 28 miliona", kaže Ignjačević. On tvrdi da ni spor "Parking servisa" nije izgubljen: "Tražili su 400 miliona evra, a dobili osam-devet," kaže Ignjačević.

Sličnu računicu ima i Gašo Knežević, predsednik Arbitraže pri Privrednoj komori Srbije. Njegova ocena je da smo u poslednjih pet do sedam godina više arbitraža dobili nego izgubili.

"Odnos je sigurno 60:40 u korist Srbije. To što smo od 400 traženih miliona dali 10, ne znači da smo izgubili. Očigledno je da smo u najvećem delu uspeli da se izborimo", kaže Knežević za „Blic“. Advokate bira tužilac ili tuženi. U Srbiji je to najčešće Agencija za privatizaciju. "Kod izbora, knjiga obično pada na pet slova. Imamo nekoliko izvanrednih advokatskih kancelarija, i to je to",  tvrdi Knežević.

Advokat Milenko Manigodić dobio je Srbiju u arbitražama dva puta. Prvi put u slučaju "Galenike" kad je zastupao francuski "Fosfolugal", a potom i u slučaju "Parking servisa" gde je radio za Izraelce. Na pitanje zašto Vlada Srbije gubi, Manigodić kaže da je najvažniji razlog nestručnost.

"Reč je o nepoznavanju prava u zastupanju, odnosno nivou obrazovanja naših advokata. Advokati sa zapada dolaze iz sigurnog pravnog sistema, njihova stručnost je nesporno detaljna. S druge strane, poslovni subjekti u Srbiji nisu kvalitetni i nedovoljno poznaju pravo. Često traže nemoguće. Obično im tada priskoči država sa svojim odlukama, ali neuspešno jer nedovoljno poznaje međunarodno pravo", objašnjava Manigodić.

Advokatske usluge su Agenciju za privatizaciju 2010. ukupno koštale 25 miliona dinara. Deset miliona su plaćeni zastupnici pred domaćim sudovima, a 15 miliona su koštali advokati u međunarodnim arbitražama.