EPS i Srbijagas neće izgubiti primat na tržištu

Od Nove godine mali kupci i domaćinstva mogu, ali i ne moraju da izaberu svog snabdevača električnom energijom i prirodnim gasom, dok su svi drugi u obavezi da to učine, kaže za RTS Ljiljana Hadžibabić iz Agencije za energetiku.

Dodaje da otvaranjem tržišta EPS i "Srbijagas" neće izgubiti primat na tržištu. Od 1. januara srpsko energetsko tržište je potpuno liberalizovano. Tržište naftnih derivata otvoreno je već godinama, a u skladu sa propisima Evropske unije, sada se potpuno otvara i tržište električne enegije i gasa. To znači da i domaćinstva mogu birati ko će ih snabdevati tim energentima.

Ljiljana Hadžibabić iz Agencije za energetiku rekla je da od Nove godine svi kupci električne energije i prirodnog gasa mogu sebi da izaberu snabdevača. "Pri tom mali kupci i domaćinstva mogu, a ne moraju, a svi drugi moraju i to važi i za gas i za struju", navodi Hadžibabićeva.

Ističe da u Srbiji na slobodnom tržištu ima 38 licenciranih trgovaca gasom i 85 licenciranih trgovaca električnom energijom, ali da je samo njih 44 aktivno u bilo kom vidu. "Samo tri su prodavala krajnjim kupcima u 2014 godini. Interesovanja ima, raspituju se za narednu godinu ali videćemo kada krene godima koliko će ih biti", ističe Ljiljana Hadžibabić iz Agencije za energetiku.

Objašnjava da će otvaranjem tržišta EPS i "Srbijagas" izgubiti parče kolača, ali da još dugo neće izgubiti primat na tržištu. "U električnoj energiji 'Elektroprivreda' ima sopstvenu proizvodnju i uvek može da bude bar malo jeftinija od tržišne cene i zbog toga oni još uvek drže 95 odsto slobodnog, neregulisanog tržišta", objašnjava Hadžibabićeva.

Dodaje da je situacija malo teža kada je reč o gasu. "Imamo samo jedan izvor gasa a to je ruski gas i imamo samo jedan pravac uvoza iz Mađarske i dok ne bude nekog drugog izvora ili bar nekog drugog pravca, neće biti pravih uslova za tržište", ističe Ljiljana Hadžibabić .

Objašnjava i da pravu tržišnu utakmicu u električnoj energiji možemo dostići kada nezavisni proizvođači u Srbiji budu imali značajnu proizvodnju i kada regulisana cena dostigne tržišnu cenu.

Ljiljana Hadžibabić kaže da se cenovna politika odnosi na regulisani deo tržišta. "Znači na ovom slobodnom tržištu krajnje cene energije i energenata nisu regulisane. Cena je rezultat ponude i potražnje i na to se ne može uticati. A cenovna politika se odnosi na onaj deo koji je regulisan, a u struji je to prilično veliki deo negde oko 60 odsto ukupne potrošnje dok je u gasu to mali deo, najviše 12 do 13 odsto", ističe Hadžibabićeva.