Sad bih trebao da se upitam: da li je moguće da ništa nismo naučili iz hiperinflacije 1992/93? Ali pitanje je izlišno, jer je odgovor očigledan.
Inflatorni udar očekuje se u prvom tromesečju naredne godine, ali to nije u suprotnosti sa režimom ciljane inflacije koji sprovodi Narodna banka Srbije. Realan cilj je da stopa inflacije krajem 2011. bude u projektovanih 4,5 odsto, a da do 2012. godine bude usklađena s potrebom postizanja stabilnosti cena na srednjoročnom nivou, piše u memorandumu NBS posvećenom kretanju cena i inflaciji.Jedna od glavnih mera u ostvarenju tog cilja jeste referentna kamatna stopa i ona je odlukom Izvršnog odbora NBS juče povećana za jedan procentni poen, pa sada iznosi 11,5 odsto.
Inflacija je već prešla gornju granicu dozvoljenog odstupanja od cilja i njen rast će se preliti u narednu godinu i zato će inflatorna stopa biti veća u prvoj polovini 2011, ali će zatim početi da pada približavajući se planiranom procentu na godišnjem nivou.
Ono što karakteriše javno iskazanu spremnost NBS vidljivu iz publikovanih dokumenata, vidi se iz utvrđenih ciljeva kada je u pitanju inflacija. Kretanje cena se sagledava uzročno-posledično, pa se konstatuje ekonomska činjenica da i kurs predstavlja tradicionalno veoma bitan faktor formiranja cena u Srbiji. U nekim okolnostima, procenjuju ekonomisti, taj uticaj je moguć i do četvrtine ukupnog iznosa cene. Stav NBS je da centralna banka ne utiče na realan vrednosni odnos evra i dinara, već da samo čini potrebne korekcije da bi se izbegle jače oscilacije i nagli skokovi.
