Kamate će padati do kraja godine

On je podsetio da je referentna kamatna stopa NBS pala na 6,5 posto, belibor (referentna kamata za dinarska sredstva) je pao na šest odsto sada i to je povuklo na dole kamatne stope na kredite. "Očekujem i dalji pad bankarskih kamatnih stopa, jer jednostavno inflacija je na nekom nivou od jedan odsto godišnje, a referentna kamatna stopa je na 6,5 odsto, što znači da postoji dosta veliki prostor da se dodatno smanji kamatna stopa", ocenio je Lazarević.

Ako se uporedimo sa zemljama u okruženju, gde je takođe inflacija između 0,5 i jedan odsto godišnje, referentne stope su otprilike jedan ili 1,5 odsto, što znači da naša NBS ima dosta veliki prostor za dalje smanjenje referentne kamatne stope, smatra Lazarević. Na pitanje da li u narednom periodu očekuje rast kreditne aktivnosti, Lazarević je odgovorio potvrdno, pogotovo nakon smanjenja kamatnih stopa.

"To smo već primetili. Jedna stvar koja je interesantna je da sa sniženjem kamatnih stopa, i u evrima i u dinarima, i takođe sa sniženjem cene nekretnina, vidimo povećanu tražnju za investicionim kreditima od naših klijenata", kazao je on.

Vojvođanska banka se uglavnom fokusira na mala i srednja preduzeća i na preduzetnike i prošle godine imala je rast kreditne aktivnosti od 40 odsto u sektoru  malih i srednjih preduzeća, a pošto su ona kičma naše ekonomije, banka želi da je prisutni u tom sektoru, jer će on u budućnosti generisati nova radna mesta i rast BDP-a Srbije, ukazao je Lazarević.

Govoreći o poslovnim rezultatima Vojvođanske banke u prošloj godini, Lazarević je naveo da je banka ostvarila operativnu dobit od 7,3 miliona evra, što predstavlja povećanje od 100 odsto u odnosu u odnosu na 2013. godinu i dodao da to daje mogućnost banci da, pored razvoja portfolija u sektoru malih i srednjih preduzeća, poveća kvalitet i broj usluga stanovništvu. Pokazalo se da veliki deo profitabilnosti banke proizilazi iz segmenta malih i srednjih preduzeća i stanovništva  i to je dalo dodatni motiv Vojvođanskoj banci da nastavi da se razvija u tim segmentima, objasnio je Lazarević.

Vojvođanska banka, sa ukupno 109 filijala, ima treću po veličini poslovnu mrežu u Srbiji trenutno nema potrebu za daljim širenjem, rekao je čelnik banke i dodao da je prethodnih godina dosta investirano prethodnih godina u promenu izgleda filijala, u elektronske sisteme, kako bi klijentima ponudili što bolju i efikasniju uslugu. Do kraja godine Vojvođanska banka će nastaviti investicije od oko sedam do osam miliona evra u infrastrukturu i projekte koji su vezani za poboljšanje usluge prema klijentima, nagovestio je Lazarević.

Lazarević je sa ponosom istakao da je Vojvođanska banka je među retkim finansijskim ustanovama sa službenicima u ekspoziturama koji su osposobljeni da komuniciraju znakovnim jezikom sa kijentima sa oštećenim sluhom.

Program obuke zaposlenih je započet pre šest meseci i veliki broj je prošao obuku, dobio potvrdu da mogu da komuniciraju sa ljudima sa oštećenim sluhom i to je jedan program koji ćemo nastaviti u budućnosti, tako da sve filijale imaju barem jednog zaposlenog, koji može da komunicira sa ljudima sa oštećenim sluhom, rekao je član Izvršnog odbora Vojvođanske banke.