Kućni zatvor štedi državnu kasu

Za prvih šest meseci ove godine u Srbiji je izrečeno oko 2.100 kazni kućnog zatvora uz meru elektronskog nadzora.

Ono što je interesantno je činjenica da je za celu prošlu godinu doneto skoro duplo manje takvih sudskih odluka. Za isti period ove godine, doneto je i 256 rešenja o kućnom pritvoru.

Funkcionisanje sistema elektronskog nadzora nad osobama kojima sud odredi kućni zatvor, odnosno kućni pritvor, počelo je 2010. godine kad je 5. januara stavljena prva elektronska nanogvica. Ovakva kazna izriče se samo za lakša krivična dela, koja se kažnjavaju do godinu dana zatvora. Prema procenama, na taj način se dnevno po osuđeniku uštedi između 1.000 i 1.500 dinara na ime troškova smeštaja, hrane, obezbeđenja. U ovom slučaju smanjuje se i preopterećenost zatvorskih kapaciteta.

Prema rečima advokata Nebojše Milosavljevića, elektronska nanogvica je dobra stvar, koja je zaživela u našoj sudskoj praksi. Naročito je, kako ističe, kod blažih krivičnih dela, kao što su, primera radi, ona vezana za saobraćaj.

- Elektronski nadzor se uglavnom primenjuje kod osoba koje ranije nisu bileosuđivane i koje su priznale izvršenje krivičnog dela, a posledice su takve da se i bez određivanja kazne zatvora može ispuniti svrha kažnjavanja - objašnjava advokat Milosavljević. - Ovakav način izvršenja kazne odavno je poznat u zemljama u okruženju i veoma je celishodan jer su naši zatvori prebukirani, što je sve skupo za državu i društvo.

Sistem elektronskih nanogvica sa odašiljačima, Srbija je dobila pre pet godina kao donaciju Evropske unije. Prednosti ove kazne, kako ukazuju stručnjaci, jesu što je osuđeni sa porodicom umesto sa ostalim osuđenicima koji bi mogli loše da utiču na njega.

Prema Milosavljevićevim rečima, postavlja se pitanje da li električna nanogvica može da egzistira i kod težih krivičnih dela, gde su predviđene strože kazne. - To je pitanje za kriminologe, penologe, teoretičare prava - ističe naš sagovornik. - Njihovo mišljenje je potrebno jer nisu sve kazne za zatvor. Može se i u kućnim uslovima izvršiti kažnjavanje i imati uvid u ponašanje osuđenika. Onome ko prekrši meru izriče se bezuslovna kazna zatvora i taj gubi privilegiju da kaznu služi kod kuće.

Oni koji izdržavaju kaznu kućnog zatvora mogu da se školuju, da izlaze na ispite, da se odazivaju na pozive državnih organa, idu na redovne lekarske preglede ili na bolničko lečenje. Za dobijanje takvog prava, moraju da podnesu molbu Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.

Među prvima koji je u Srbiji priznao krivicu u zamenu za godinu dana kućnog zatvora i kojem je stavljena elektronska nanogvica je Nikola Dimitrijević. Njega je tužilaštvo teretilo da je Darku Šariću omogućio da preuzme većinsko vlasništvo nad firmom "Mitrosrem".

Odlukom beogradskog Trećeg osnovnog suda, petoro okrivljenih za prikrivanje Marka Milićeva, nakon saobraćajne nesreće u kojoj je nastradao Luka Jovanović, osuđeno je na kazne kućnog zatvora od četiri do 10 meseci za koje su se nagodili sa tužilaštvom uz priznanje krivice.