Dva miliona radno sposobnih ljudi u Srbiji uopšte ne traži posao, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Kako pišu ''Novosti'', u Nacionalnoj službi za zapošljavanje kažu da je na njihovim spiskovima u junu bilo oko 750 hiljada ljudi, ali dodaju i da među njima ima i onih koji zapravo ni ne traže posao već koriste svoje pravo na zdravstveno osiguranje, naknade, prevoz i slično. U poslednjoj Anketi o radnoj snazi Zavoda za statistiku, stoji da je u Srbiji manje od 600 hiljada onih koji su ''realno nezaposleni'' i koji imaju želju da to promene.
Među njima je oko 260 hiljada žena. Odgovarajući na pitanje zašto ne traže zaposlenje, najčešći razlog ispitanika je bio ''lične prirode''. Među neaktivnim stanovništvom je i visok procenat onih koji žive od tuđeg novca, školuju se ili služe vojni rok, kao i roditelji koji brinu o bolesnoj deci ili pak oni kojima sopstveno zdravlje ne dozvoljava da budu uposleni puno radno vreme.
Ipak, više od sedam odsto anketiranih je odgovorilo da su digli ruke od traženja posla zato što su izgubili svaku nadu u mogućnost da će ga i naći.
Koliko je statistika realna?
Republički zavod za statistiku objavio je nedavno i podatke da su prosečna raspoloživa sredstva po domaćinstvu iznosila 45.246 dinara. Prema podacima te institucije, izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava iznose mesečno oko 41.000 dinara, što podrazumeva troškove četvoročlane porodice.
I stvarno: KO N-O-R-M-A-L-A-N svojevoljno želi da radi pa, realno, oko 45-50 sati (i subotom, naravno) nedeljno, za tričavih 200 evra.
To nije plata. To je džeparac.
Prijava, socijalno osiguranje zaposlenog, zdravstveno!!!!!? Neeeeeeeee, prosečan srpski privatnik uopšte ne poznaje te pojmove. Ali, može mu se.
Tako da je predlog za sledeće istraživanje: koji procenat firmi u Srbiji odužuje svoj dug prema RADNIKU?