Skupština Srbije namerava da donese kodeks ponašanja koji će početi da važi tek od sledećeg saziva.

Prema anketi koju je "Blic" sproveo među posetiocima sajta, od oko 2.500 anketiranih, ubedljivo najviše njih je kao prvu asocijaciju na poslanika navelo lopovluk (59,4 odsto), zatim privilegije (21,1 odsto) i nakon toga lenjost (15,1 odsto). Mali broj je naveo da ih poslanik asocira na nekog koga je on izabrao za svog predstavnika (2,7 odsto), dok zanemarljivi broj u poslaniku vidi stručnjaka (1,4 odsto).

"Za poslanike se vezuju vrlo negativni atributi upravo zbog njihovog ponašanja, iako verovatno tome doprinosi i ekonomska kriza u kojoj se nalazimo", kaže psiholog Žarko Trebješanin. Kako ističe sociolog Vladimir Vuletić, građani ne prave specifične razlike između poslanika i ostalih političara, bilo da su predstavnici zakonodavne ili izvršne vlasti.

"Političari su, prema njihovoj percepciji, negativne ličnosti i uzročnici krize. Ljudi vide da dok oni loše žive, neki drugi žive dobro, i u tom smislu takođe krive vlast", ocenjuje Vuletić. On dodaje da građani ne mogu da doživljavaju poslanike kao svoje predstavnike jer su oni, zapravo, predstavnici stranaka.