Napad na džep tajkuna porezom na ekstraprofit

Rešenja o plaćanju poreza na ekstraprofit, a ima ih više od 500, napisana su na osnovu Zakona o jednokratnom porezu na ekstradohodak i ekstraimovinu stečene iskorišćavanjem posebnih pogodnosti, donet davne 2001. godine.

"Poreska uprava trenutno proverava rešenja koja su po fiokama u upravi stajala 12-13 godina. Posao naplate po njima svakako neće biti ni lak ni brz. Odredbe o zastarelosti iz poreskih zakona ne primenjuju se u postupku utvrđivanja i naplate ovog jednokratnog poreza", objašnjavaju poreznici.

Na koga sve glase rešenja, u Poreskoj upravi odbijaju da odgovore. Na to ih, kažu, obavezuje zakon. Ali otkrivaju da, osim rešenja koja su izdata na osnovu korišćenja privilegija koja su mnogi obveznici imali tokom devedesetih, ima i dosta onih kojima je porez razrezan na ekstraimovinu. Spisak vila i kuća, od Dedinja i Višnjičke banje u Beogradu, do kuća po Kraljevu, Nišu i Novom Sadu je prilično dug.

Zakon o ekstraprofitu donet je 2001. godine sa namerom da se firmama i pojedincima naplati jednokratni porez, jer su u vreme vladavine Slobodana Miloševića bili privilegovani u odnosu na ostale građane.

Vlada Srbije, na čijem je čelu tada bio Zoran Đinđić, verovala je da je donošenje i sprovođenje ovog zakona jedini način da oni koji su se obogatili zahvaljujući privilegijama, a ne kršenjem zakona, deo tog novca vrate u budžet. Prvo je Vlada osnovala Komisiju za ispitivanje zloupotreba, koju je vodio Vuk Obradović, zatim Aleksandar Radović, a onda i Slobodan Lalović. Ta Komisija imala je zadatak da ispita zloupotrebe u oblasti privrede i finansijskog poslovanja nastalih u periodu od 1989. do 2001.

U vreme donošenja ovog zakona bilo je govora da će se na ovakav način prikupiti osam milijardi maraka, prema rešenjima koja su napisana a nisu osporena, ali se taj iznos sveo na svega 300 miliona maraka. Najveći porez platio je Bogoljub Karić, oko 70 miliona maraka. Zatim slede firme "Simpo" sa 3,1 milion, "Stankom" 4,6 miliona, "Delta M" 3,4 miliona itd.

Priča o ekstraprofitima i njihovim obavezama prema državi trajala je oko godinu dana, a o naplati poreza prestalo je da se priča 2002. godine. Sada je mišljenje većine ekonomista da je pored ponovnog pokretanja naplate ekstraprofita potrebno pokrenuli i utvrđivanje odgovornosti onih koji su postupak zaustavili, odnosno nisu naplatili ono što su po zakonu bili dužni da urade.