Novim Zakonom o radu nezadovoljni i gazde i radnici

Nije prošlo ni pola godine otkako je usvojen novi zakon o radu, a sve glasnije se priča o njegovoj reviziji. Ovaj dokument trebalo je da uredi odnose između radnika i poslodavaca, ali nije usrećio ni jedne, ni druge. Zamerke imaju i sindikati i privrednici.

Osnovne zamerke koje na ZOR imaju poslodavci su da je preobiman, da je obračun zarada i dalje komplikovan, da nije pronađeno adekvatno rešenje za sprečavanje lažnih bolovanja, kao i da nije regulisao problem agencija za privremeno zapošljavanje. Sindikati se žale na smanjenje zarada i ukidanje kolektivnog pregovaranja.

Ima, međutim, i dobrih strana, a prvi su boljitak od novog dokumenta osetili stomatolozi iz pančevačkog doma zdravlja. Naime, po novom zakonu o radu, platni listić dobio je snagu menice, pa su na osnovu njega dobili zarade koje im nisu isplaćene još od januara.

- Ovakav, kakav je, Zakon nije u interesu ni poslodavaca ni zaposlenih, već pravnih tumača koji na tome ostvaruju prihode, i sindikata, dakle, onih koji treba da savetuju i poslodavce i zaposlene kako da primene Zakon - smatra ekonomista Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku. - Zakon je preobiman i jedan od najdužih na svetu. Kao takav on je teško primenljiv za sva mala preduzeća koja nemaju svoje pravnike, a to je skoro 90 odsto malih i mikro preduzeća u Srbiji, koji s preduzetnicima čine više od pola privrede. Norme u Zakonu su kompleksne, obavezne odredbe ugovora o radu preobimne, postoji dosta pravnih praznina i nejasnoća.

Rajić napominje da je obračun zarada i dalje veoma komplikovan, jer postoje brojni dodaci na zaradu kojih nema ili su uređeni mnogo jednostavnije u drugim zakonodavstvima.

Dobro rešenje u Zakonu o radu jeste mogućnost da poslodavci bolje urede disciplinu svojih zaposlenih i odgovornost prema poslu, kao i da imaju više fleksibilnosti kod zapošljavanja kada otvaraju nova radna mesta, jer je rad na određeno vreme duži - smatra Rajić. - Sada je lakše organizovati smenski rad, posebno u proizvodnji, i izvršiti preraspodelu radnog vremena. Jedan od efekata jeste što je vidljivo da neki poslodavci koji su pokušavali da se zaštite "blanko otkazima", više to ne rade. Takođe, poslodavci su prestali u praksi da izbegavaju zapošljavanje ljudi sa 20 i više godina radnog staža, jer sada nemaju obavezu da im isplaćuju otpremenine za sve godine provedene kod njihovih prethodnih poslodavaca.

- Siromašnoj zemlji, kao što je Srbija, potrebna je jednostavnost pri dogovaranju zarade i za zaposlenog i za poslodavca, a ne čitav niz dodataka koji na papiru moraju da on. - Zakon nije rešio ni lažna bolovanja, jer ne postoje mehanizmi kojima bi se poslodavac zaštitio ukoliko u njegovom gradu postoji sprega određenih zdrastvenih radnika i zaposlenih u lokalnim zdravstvenim ustanovima. Agencije za privremeno zapošljavanje su standardna forma unajmljivanja ljudi u EU i svetu, u kraćim vremenskim periodima kada određene firme imaju narudžbine i mogu da uposle više ljudi. Danas imamo situaciju da je 51 odsto mladih ljudi bez posla, a rad agencija za privremeno zapošljavanje nije zakonski uređen i njima se ne dozvoljava da na pravi način pomognu u zapošljavanju.

Izvršni sekretarka UGS "Nezavisnost" Zlata Zec napominje da je novi zakon o radu doneo bilo šta dobro, ne bismo danas potpisivali 10. ustavnu predstavku, odnosno inicijativu za ispitivanje ustavnosti mnogih rešenja iz tog propisa, i ne bi ljudi bili na ulicama.

- Nedopustivo je, na prvom mestu, da se preskoči javna rasprava prilikom donošenja najvažnijeg propisa radnog zakonodavstva - objašnjava sagovornica. - Novi propisi doneli su manje zarade zaposlenim u Srbiji, uništeno je kolektivno pregovaranje na višim nivoima, granskom i teritorijalnom, kao i na nacionalnom nivou, izgubljen je pozitivan efekat koji smo ispregovarali u radnoj verziji Zakona o štrajku.

Vlast je, po njenom mišljenju, insistirala da u zakon uđu kriterijumi za utvrđivanje minimalne cene rada, a već prilikom prvog njenog menjanja nisu ispoštovali nijedan od njih. - Tako sada imamo minimalac koji je 15 odsto ispod granice siromaštva u Srbiji, a vlast nastavlja praksu da ne poštuje sopstvene propise, kaže Zec.

- Zakon o radu jeste nešto fleksibilniji nego što je bio prethodni, ali i dalje nisu rešeni glavni uzroci visoke nezaposlenosti u Srbiji su nedostatak posla, komplikovane birokratske procedure, nedostatak povoljnih izvora finansiranja, predugi rokovi naplate potraživanja, previsoko poresko i parafiskalno opterećenje, nekonkurentnost domaćih kompanija za izvoz u odnosu na spoljnu konkurenciju, visok procenat sive ekonomije. U takvim uslovima zapošljavati legalno na neoređeno vreme je često neisplativo i rizično. Promene ZOR su smanjile taj rizik, ali to nije dovoljno za porast zaposlenosti, ako govorimo o broju stalno zaposlenih, smatra Rajić.