Privatno penzijsko osiguranje opasno po penzije

To je na panelu MMF organizovanom u okviru Generalne skupštine te institucije u Vašingtonu, najavio srpski ministar finansija Dušan Vujović.

"Penzijski sistem u Srbiji je skoro neodrživ. Odnos zaposlenih i penzionera je trenutno 1:1. Očekujem da ćemo uspeti da motivišemo sve da u punoj meri plaćaju poreze i doprinose na plate. Jedno od rešenja je i da razmotrimo ideju da uvedemo drugi stub osiguranja koji će biti motivacija za ljude da ulažu više, da obezbeđuju svoju budućnost i da na taj način pomognu da se balansira postojeći fond", zaključuje ministar Vujović.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da je tzv. drugi stub krajnje kontroverzan.

"On podrazumeva delimično ili potpuno ukidanje državnog penzijskog sistema i propisivanje zakonske obaveze da građani moraju da štede u privatnim penzijskim fondovima, pri čemu privatni penzijski fondovi ne garantuju ništa u pogledu visine njihove penzije. Bilo kakva diskusija o drugom stubu u Srbiji mora da uzme u obzir krajnje razočaravajuća iskustva iz istočne Evrope", objašnjava za Blic ekonomista Nikola Altiparmakov, stručnjak za fiskalnu politiku i član Fiskalnog saveta.

Altiparmakov čak upozorava da je sasvim moguće da građani imaju niske penzije, čak i niže nego u slučaju državnog penzionog sistema.

"Upravo to se desilo u istočnoj Evropi, gde su performanse drugog stuba bile još gore nego performanse državnog penzijskog sistema. Zato su Mađarska i Poljska ukinule drugi stub, isto razmišlja Bugarska, a Slovačka, Letonija i Litvanija su znatno ograničile i smanjile drugi stub. Slovenija, Češka, kao i većina razvijenih zemalja poput Nemačke, Austrije, Francuske, SAD ili Kanade, nikada nisu ni htele da uvode drugi stub, jer su zaključile da to nije optimalan reformski pravac. Usled nepoverenja prema državnoj svojini, drugi stub je inicijalno bio popularan u istočnoj Evropi, ali kad nije uspeo da ispuni nijedno od inicijalnih očekivanja, većina država je shvatila da prelazak iz jedne krajnosti u drugu nije rešenje", objašnjava Altiparmakov.

Prema njegovom mišljenju, neophodno je finansijski ozdraviti državni penzijski sistem i stimulisati građane da dodatno štede za penziju koliko god mogu, ali isključivo na dobrovoljnoj osnovi.