Prvo dete posle deset godina

Koliko će živeti u rodnom mestu, zavisi od mnogo toga, jer do ovog siromašnog sela, sa pretežno staračkim domaćinstvima, nema autobuske linije ni zdravstvene ambulante, a ni škola ne radi.

Mala Nina donela je tračak nade u ovo zabačeno selo-razbacano po obroncima planine Ruj. Nina će ovde prohodati, ali će za neku godinu otići, jer škola ne radi.

"Moje dete je u poslednjih deset godina, jedino rođeno u ovom selu. Teško živimo, moramo sve kolima da idemo ili da platimo taksi, teško je", kaže Maja Ćirov.

Od osamdesetak stanovnika u ovom selu, desetak je mladih, koji još ovde žive, jer ne mogu da nađu posao. U Babušnicu kažu, retko idu, jer do najbliže autobuske stanice treba pešačiti četiri kilometra.

"Kada bi hteli da siđemo malo u grad, skupimo se nas nekoliko, ali moramo da platimo taksi, 600 dinara u jednom pravcu", kaže Aleksandra Dimitrijević, selo Berduj.

Staračka domaćinstva, kojih je u Berduju najviše, uglavnom su prepuštena sama sebi.

"Leti nekako i prođu neka kola, vidiš u prolazu, ali zimi nikako. Ako možeš živiš u  četiri zida, ako ne, ništa. Bedno živimo, nemamo stoku, poljoprivreda je propala", kažu meštani.

Babušnička opština sa 53 sela je veoma razuđena i u njima živi preko 30 odsto starijih od 65 godina. Centar za socijalni rad pomaže koliko je u mogućnosti.

"Jedan od najvećih problema je nepristupačnost terena i saradnja sa samim pojedincima iz ugroženih grupa, kao i niska svest potencijalnih korisnika socijalne pomoći", kaže direktorka Centra za socijalni rad u Babušnici Andrijana Jovanović.