Srbima zbog lažiranja povreda zabranjen rad na kruzerima

Takva odluka usledila je posle mahinacija i naplata osiguranja od lažnih povreda. Srbija nema more, ali broj mladih iz naše zemlje koji rade na kruzerima višestruko prevazilazi mnoge zemlje koje imaju izlazak na more.

Takav izazov nije propustio ni frizer Dejan Stojadinović iz Beograda, koji se posle više meseci rada na prekookeanskom brodu, vratio na kratak odmor. O lažiranju naplate osiguranja čuo je samo iz priča.

"Ja za devet meseci nisam imao nikakvih zdravstvenih problema, ali u slučaju da vam se nešto desi, imate organizovano - i doktora. Ako vam treba neka hitna intervencija ili ako imate nekakav problem sa zubom ili bilo šta, možete da izađete iz broda. Ja lično nisam čuo da je bilo nekih problema, a priča koju sam čuo da to sami Srbi rade - nije istinita jer su ljudi iz drugih zemalja takođe su u toj priči", priča frizer na kruzeru Dejan Stojadinović.

Zanimanja na brodu, posebno u velnes centrima, dobro je plaćeno. Uz plaćen smeštaj i hranu, čistač mesečno zarađuje 500 dolara, kuvar od 800 do 1200. Ako radite u kozmetičkim salonima, možete da zaradite i do 2.000 dolara, dok brodski oficiri mogu da računaju na dve do pet hiljada dolara.

U firmi "Stajner", koja obučava naše ljude za taj posao tvrde da su zloupotrebe sistema uobičajene i da se u tom slučaju privremeno suspenduje prijem iz ma koje zemlje.

"Dovoljno je da pojedinac, Srbin ili Kanađanin, ili Hrvat, zloupotrebe sistem, pa da brodske kompanije stave privremenu zabranu za regrutovanje konkretno tih nacija. Dakle, mi garantujemo za svoje radnike i mi smo ti koji nude to osiguranje i sa kojima potpisuju ugovor, nemaju veze sa tim brodskim kompanijama. Iz tih razloga nismo imali slučaj zloupotrebe osiguranja do te mere da je došlo do zabrane", objašnjava Danica Šćepović iz kompanije "Stajner".

Po okeanima i morima kruži oko 2.000 kruzera. Polovina angažovanih iz Srbije ostane da živi i radi u inostranstvu, a mnogi stečeno iskustvo na brodu iskoriste za pokretanje sopstvenog biznisa.