Strana ulaganja uvek na odloženo

"Lidl" je 2012. najavio otvaranje maloprodajnih objekata kod nas, ali takođe odloženo na dve godine i teško da će uspeti da to obavi u zadatom roku.

Izgradnja gasovoda "Južni tok", koja bi mogla da bude razvojni zamajac dobrom delu privrede u Srbiji, isto tako je odgođena. Jasno je da su razlozi za prolongiranje navedenih ali i još nekih velikih investicija iz inostranstva potpuno različiti, ali i da nam u poslednje vreme sve češće strana ulaganja stižu – na odloženo. Kada je veliki maloprodajni lanac "Lidl" pre dve godine najavio dolazak u Srbiju rečeno je da će otvoriti 15 prodavnica širom zemlje, ali za dve godine. Taj rok je skoro pa prošao, do kraja godine ima još dva i po meseca, pa iako državna sekretarka u Ministarstvu trgovine Vesna Kovač kaže da očekuje da će oni početi da rade do kraja godine, nije baš sasvim izvesno da će se to i ostvariti. Tim pre što, prema navodima iz samog Ministarstva, još uvek nisu kupljeni placevi za pet objekata, a plan je bio da svi počnu istovremeno da rade. Najverovatnije će doći do još jednog odlaganja.

Švedski proizvođač nameštaja "Ikea" već godinama “stiže” u Srbiju, barem prema medijskim navodima, a tu su komplikacije oko zemljišta, izgleda, imale bitnu ulogu. Sada kada je memorandum o razumevanju između kompanije i Vlade konačno potpisan, navodi se da će prva njihova prodavnica u Beogradu biti otvorena – za dve godine. Ukupno, "Ikea" bi trebalo da investira 300 miliona evra i otvori pet robnih kuća, ali se za ostale četiri ni okvirno ne pominje datum kada bi to trebalo da bude ostvareno. Doduše, ni memorandum o razumevanju nije nikakav obavezujući dokument. EPS je, podsetimo, sa nemačkim energentskim gigantom RVE dva puta potpisivao slične papire o saradnji, poslednji put pre dve godine, kada je rečeno da je dogovoreno ko će graditi termoelektranu "Nikola Tesla 3", ali se od tada ama baš ništa nije desilo.

Još jedan veliki energetski projekat, "Južni tok", takođe je već trebalo da počne da se gradi, i to proteklog leta kako je ranije najavio "Gasprom", ali se to nije desilo. Razlozi za ovo su svakako drugačiji nego kod prethodno navedenih slučajeva i leže u pravilima energetske politike Evropske unije i zahlađivanju odnosa EU i Rusije. Kako bilo, i ta velika investicija stizaće nam na odloženo vreme.

Srbiji je, prema procenama ekonomista, za stabilan razvoj, potrebno najmanje oko dve do dve i po milijarde evra stranih investicija godišnje, a u ovoj godini takav cilj svakako neće biti ostvaren. Prema procenama Narodne banke Srbije, do kraja godine se očekuje da će ukupno stići milijarda do milijarda i 200 miliona. To je, ipak, bolji rezultat nego lane kada je u zemlju ušlo sve ukupno oko 700 miliona evra investicija.

Manje investicija od nas primile su komšijske zemlje kao što su Hrvatska, Bosna, Albanija i Slovenija, ali su neki od suseda ipak bili neuporedivo uspešniji u privlačenju stranog kapitala – u Rumuniju su ušla ulaganja vredna 3,6 milijarde dolara, a u Mađarsku 3,1 milijarde. U prethodnih 14 godina kumulativni priliv stranih direktnih investicija u Srbiju iznosio je 22,8 milijarde dolara, i po ovom pokazatelju Srbija je bila na 67 mestu u svetu.