Svaki šesti radnik na bolovanju nije bolestan

Ukupno 295.893 zaposlena koristila su bolovanje prošle godine, što je 35 odsto veći broj od zemalja u regionu (Hrvatska, Bugarska, Slovenija, Rumunija, Grčka) a čak 59 odsto više od proseka zemalja EU, pokazuju podaci Mreže za poslovnu podršku.

Njihovo istraživanje je pokazalo da zahvaljujući korupciji i burazerskim vezama u zdravstvu, lekari masovno daju bolovanja i kad treba i kad ne treba.

"Ta praksa je najviše izražena u malim sredinama, jer se u njima veliki broj ljudi poznaje, pa je teško odbiti kada vas prijatelj ili komšija zamoli da mu otvorite bolovanje. Najčešće napišemo da su u pitanju stomačne tegobe, problemi sa krstima, odnosno ukočenost ili grip", kaže za Blic doktor iz Požarevca.

Lažna bolovanja je teško dokazati, jer po našem zakonu, poslodavac mora da ima svedoka da je njegov zaposleni umesto da se leči, bio na nekom drugom mestu. Kompanije najveći problem imaju tokom letnjih meseci, kada mnogi zaposleni uzimaju lažna bolovanja da bi otišli na selo i obavili sezonske poslove. Ako imamo u vidu da se svaki peti građanin Srbije bavi poljoprivredom, broj onih koji uzimaju bolovanja zbog radova na selu nije zanemarljiv.

Ranije istraživanja pokazala su da naš radnik sedi na bolovanju 25 dana godišnje, dok slovački ne prelazi 12 dana, a nemački osam. Istražinje Blica pokazalo je da je od ukupnog broja zaposlenih u deset ministarstava, od kojih su dobijeni podaci, svaki sedmi prošle godine iskoristio u proseku 24 dana bolovanja. Od 4.287 zaposlenih, njih 570 zbog bolesti je bilo odsutno čak 14.168 dana.

Dok većina zaposlenih u Ministarstvu poljoprivrede revnosno ide na posao, svaki drugi kolega u Ministarstvu državne uprave bio je tokom prošle godine na bolovanju. Jedino u Ministarstvu za vanredne situacije, na čijem čelu je Velimir Ilić, niko od 17 zaposlenih nije bio na bolovanju tokom 2014. godine.