Sve više napuštenih gradilišta u Novom Sadu i drugim gradovima

Samo u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu ima oko 1.200 napuštenih gradilišta. Iako se, prema zakonu, ona mogu oduzeti posle pet godina, mnoge lokalne vlasti to ne čine.

U Srbiji je sve teže naći infrastrukturno opremljenu lokaciju za gradnju, s rešenom imovinom, tvrde i domaći i strani investitori. S druge strane, sve je više napuštenih gradilišta.

Vrnjačka Banja, kraljica srpskih banja, privlači i domaće i strane turiste. Pre 23 godine, u strogom centru, firma "Fontana" počela je gradnju hotela i onda stala. Zbog nedomaćinskog ponašanja, vlasniku je oduzeta lokacija.

"Ovaj kompleks je trenutno u vlasništvu Agencije za privatizaciju, odnosno države, i u naredna dva meseca očekujemo novog kupca. Mi smo kao opština pomogli da što pre sredimo imovinsku kartu tog preduzeća", kaže Boban Đurović, predsednik Opštine Vrnjačka Banja.

Najviše napuštenih gradilišta je u prestonici, i to na odličnim lokacijama. Na samo stotinak metara od srpskog parlamenta, jedno takvo postoji više od decenije. Umesto izgrađenog poslovnog prostora – parking. "Radove je trebalo da izvede Građevinsko preduzeće 'Rad', ali zbog nezatvorene finansijske konstrukcije to gradilište je već 12 godina napušteno. 'Rad' je u međuvremenu u stečaju, investitor se ne pojavljuje", kaže Goran Rodić iz Građevinske komore.

Stručnjaci smatraju da mora da se stvori zakonski osnov kako bi se investitor naterao da završi započeti objekat. Kao najveći problem navode sudske sporove koji traju i do 20 godina. "Oko nekih lokacija postoji problem što ima više interesnih grupa koje iz nekog razloga odugovlače sa sudskim sporovima. Ovo je povezano i sa korupcijom u pravosuđu i onda vrlo često i ne može da se raspetlja ko je zapravo vlasnik, ko je šta prodao u čije ime", kaže Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.

Neke lokalne vlasti predlažu rešenja, posebno za napuštene firme u stečaju. "Mi trenutno razgovaramo sa Ministarstvom finansija kako da rešimo da te firme, te lokacije firmi koje su se našle u stečaju ne budu predmet trgovine stečajnih upravnika, već da one budu vraćene Gradu, a da stečajni upravnici mogu da naplate u stečajnu masu novac koje su te firme platile za lokaciju i da se na taj način namire stečajni poverioci", kaže Goran Vesić, gradski menadžer.

Vesić veruje će te lokacije uskori biti regulisane. "Činjenica da toga imamo dosta, da imamo mnoga preduzeća, prvo 'Jugoeksport' u epicentru Beograda, koji je u stečaju već godinama, niko tamo ne boravi, a borave stečajni upravnici", kaže Ljubomir Šubara, direktor Agencije za privatizaciju.

Stručna javnost smatra da su sada na potezu lokalne samouprave, koje bi konačno trebalo da popišu napuštena gradilišta i ponude ih potencijalnim investitorima. Takođe, i naplate porez. Kao primer uvođenja reda u građevinarstvu mogu da budu sajtovi gradova širom Evrope na kojima, za svaku opštinu, postoje podaci o slobodnim lokacijama i uslovima pod kojim se prodaju ili daju u zakup.

Ukoliko investitor ne završi objekat u roku, plaća porez na imovinu kao da je objekat izgrađen.