Sve više preduzeća u besparici i dugovima

Od aprila 2013, kad je stupio na snagu Zakon o rokovima plaćanja, dugovi preduzeća i preduzetnika povećani su za 40 odsto.

Nelikvidnost je još uvek najveća boljka srpske privrede koja neprekidno buja, uprkos državnim merama da se suzbije. Od aprila 2013. na snazi je Zakon o rokovima plaćanja, od koga se očekivalo da bar malo skrati lanac neplaćanja, koji godinama davi nacionalnu ekonomiju. Prema podacima NBS, od marta 2013. do marta 2015. stalno se povećava broj pravnih lica i preduzetnika čiji su račini zbog dugova bili u blokadi. Istovremeno je rastao i iznos blokade, čak i bez kamate.

Suma dugovanja preduzeća i preduzetnika u ovom periodu gotovo se udvostručila – premašila je 268,5 milijardi dinara, a broj blokiranih firmi povećan je za oko 40 odsto, na 55.216 u martu ove godine.

Po slovu Zakona o rokovima plaćanja, koji su privrednici čekali dve godine, isporučenu robu i usluge, ugovorene posle 31. marta 2013. država, opštine i javna preduzeća obavezni su da plaćaju u roku do 45, a privatne firme do 60 dana. Očekivalo se da njegovom doslednom primenom država ne bude generator nelikvidnosti. Po informaciji koja je dostavljena Politici iz Ministarstva finansija, država svoje obaveze izmiruju u propisanom roku.

Sudeći po zvaničnim podacima o promeni broja neredovnih platiša i visini dugovanja, Zakon o rokovima plaćanja nije ispunio očekivanja, jer je broj neredovnih platiša sve veći. Do početka njegove primene prosečan rok naplate u Srbiji bio je 134 dana, a na početku 2014. u proseku se čekalo 126 dana, pokazala je anketa 414 preduzeća i 104 preduzetnika širom zemlje koju je sprovela Unija poslodavaca.

Ministar privrede Željko Sertić nedavno je izjavio da će primena Zakona o rokovima plaćanja biti pod strožom kontrolom. Pogotovo javna preduzeća. "Namera je da se spreči guranje privatnog sektora u nelikvidnost zato što ne može da dođe do para od javnog sektora. O zatvaranju „odškrinutih vrata” za korupciju, da i ne govorimo", kazao je Sertić.

Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca, podržava nameru ministra privrede. "Svedok sam da je Zakon o rokovima plaćanja pisan zajedno sa predstavnicima udruženja privrede", kaže Atanacković. " Od njegove primene očekivali smo bar da zaustavi bujanje nelikvidnosti, a ta pošast, na žalost, sve više se širi, iako država tvrdi da ga poštuje. Zakon je predvideo i stroge kazne za one koji ne poštuju rokove plaćanja, ali slaba vajda. Preduzeća i preduzetnici čuvaju se od nesavesnih partnera avansnom naplatom robe ili usluga. Kao garancija traži se i menica.

Zakonom o privrednim društvima propisano je da "preduzetnik prestaje sa radom po sili zakona ako mu je poslovni račun u blokadi duže od dve godine". U tom slučaju NBS ili Poreska uprava podnose zahtev za brisanje preduzetnika iz registra. "Po tom osnovu je Agencija za Privredne registre od početka 2015, zaključno sa martom, po službenoj dužnosti, na zahtev NBS, izbrisala iz Registra privrednih subjekata 745 preduzetnika", kazali su u ovoj službi.

U Privrednoj komori Srbije kažu da je najbrži i najjeftiniji put do rešenja finansijskih problema u Zakonu o sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih društava.