Tokom jula svakog dana buktalo 200 požara

Na otvorenom prostoru vatra je divljala 6.692 puta, u građevinskim objektima 4.700, a kao posledica saobraćajnih udesa bilo je 1.018 požara. U ovim buktinjama stradalo je 59 ljudi, dok su vatrogasci uspeli da spasu 216 osoba. Povređeno je 202 ljudi.

Ubedljivo najviše stradalih, povređenih, ali i spasenih je iz kuća, stanova, garaža, pomoćnih objekata, pa onda iz vozila. Vatrogasci spasioci su od početka godine imali pune ruke posla, a najave da nas u prvoj dekadi avgusta ponovo čekaju tropske vreline ne obećavaju da će dobiti predah.

Zamenik načelnika Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice Sektora za vanredne situacije MUP Srbije Dragan Dončevski kaže da je tokom vrelog jula svakodnevno u Srbiji znalo da bukne i čak 200 požara, od toga 150 na otvorenom prostoru. "Najviše ih je bilo na istoku i jugu Srbije i srećom to nisu bili požari koji su zahtevali veće angažovanje i slanje većeg broja vatrogasaca spasilaca iz drugih gradova kao pojačanje. Gorela su uglavnom trava, nisko rastinje i obodi šuma. Pravovremenim reagovanjem sa radnicima nacionalnih parkova, šumskih gazdinstava i građanima koji su pomagali, uspevali smo da sprečimo dalje širenje, kako vatra ne bi izazvala veće materijalne štete", objašnjava Dončevski za "Novosti".

Dončevski ukazuje da kao što ima građana koji im pomažu u gašenju požara, tako ima i onih koji su svojim nemarom, pa čak i namernim podmetanjem uzročnici većine požara, naročito na otvorenom. "Pale travu, granje, otpad, strnjiku posle žetve. Ponekad imam osećaj da ljudi uopšte ne reaguju na naše apele i ponašaju se kao da to paljenje i taj požar ne može da im se otme kontroli. Uglavnom su to stariji ljudi. Vatra kojom zapali njivu ili livadu začas se raširi i opkoli ga,

Dončevski navodi da ljudi često u dvorištu pale granje, pa zapale kuću ili pomoćne objekte, pa tako unište sopstvenu imovinu, zadobiju teške opekotine ili čak izgube život. "Toga imate koliko hoćete. Dosta je požara i pored pruge, ljudi bace pikavac od cigarete, a onda šipražje sa strane plane. Čovek je u Sremu nedavno uveče palio strnjiku na svojoj njivi i izgorelo je 800 stabala komšijske višnje", kaže Dončevski.

Dončevski kaže da su vatrogasci spremni da reaguju na svaku dojavu o požaru mada im treba još ljudstva, a i tehnika je poprilično zastarela. "To se naročito odnosi na vozila, čija je starost u proseku 25 godina. Potrebni su nam kamioni za gašenje, koji mogu da uđu u šume i da se kreću po brdsko-planinskim predelima. Imamo ih nedovoljno, a toliko su stari da su veliki napori osposobiti ih za korišćenje. Njih čak nema ni u svakoj vatrogasno spasilačkoj jedinici. Što se tiče ljudi po sistematizaciji bi trebalo da imamo 4.500, a imamo 3.200. A kad bi bilo po međunarodnim standardima, imali bismo jednog vatrogasca spasioca na 1.000 stanovnika, znači 7.500. Ipak znanje, iskustvo, obučenost, snagu da se pomogne, vatrogasne spasilačke jedinice imaju, ali oprema škripi. Svi iz svih gradova uskaču po potrebi jedni drugima u pomoć i reaguje se na vreme, tako da je ta uigranost jedna snaga kojom uspevamo da lokalizujemo sve požare", navodi Dončevski.

Najgora godina po broju požara otkako se vode evidencije bila je 2012. i kao takva je ušla u anale. Te godine je bilo 45.000 požara u Srbiji, a od toga 28.000 na otvorenom. Veliki požar na Tari tada je gasilo čak 800 vatrogasaca. Nedavno su iz RHZO izneli podatak da je 2012. bila godina koja se nalazi u samom vrhu po izmerenoj najvišoj prosečnoj temperaturi vazduha.