Trećina nezaposlenih u Srbiji nema nikakve kvalifikacije

Naime, dok domaći stručnjaci kao prednost Srbije ističu kvalifikovanu i jeftinu radnu snagu, strani investitori ocenjuju da mi, zapravo, nemamo jaku radnu snagu, odnosno dovoljno kvalitetnu da bi je uposlili, i upozoravaju da se pod hitno mora uspostaviti saradnja obrazovanja i tržišta rada kako bi se na evidenciji nezaposlenih našli kvalifikovani radnici koji su potrebni investitorima. Uz to, ministar prosvete Srđan Verbić poručuje da poslodavce više zanima šta ko zna da radi nego koju diplomu ima, stavljajući do znanja nezaposlenima da se valja latiti posla bez obzira na stepen obrazovanja.

Posebno je pitanje koliko su fakultetski obrazovani građani Srbije, koji godinama čekaju na evidenciji nezaposlenih jer za njihovom strukom nema potražnje, danas spremni da se prekvalifikuju u proizvodnog radnika potrebnog tržištu rada. Direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza ( SIEPA) Nenad Bjelogrlić pozvao je sredinom sedmice na Poslovnom forumu Mađarska-Srbija investitiore iz našeg severnog susedstva da ulažu kod nas tvrdnjom da je naša radna snaga "veoma kvalifikovana".

"Imamo odličan sistem školovanja baziran na univerzitetskim centrima koji se nalaze od severa do juga zemlje i strane kompanije često hvale svoje zaposlene i veoma su njima zadovoljni. Sa druge strane, Srbija ima među najnižim prosečnim platama u regionu, što praktično znači da investitor može da dobije veoma kvalifikovanu radnu snagu po veoma konkurentnoj ceni", predočio je Bjelogrlić mađarskim privrednicima.

Za razliku od njega, Majkl Davenport, šef delegacije Evropske unije u Srbiji ističe da u Srbiji vlada velika nezaposlenost, ali da tržište rada nema dovoljan broj kvalitetno obrazovane radne snage, tako da je neophodna dodatna obuka.

"Da bi se prevazišao problem, potrebno je delovanje oba sektora, obrazovanja i tržišta rada. S obzirom na to da se tržište rada sastoji od mnoštva sektora, za Srbiju je veoma važno da se formira što veći broj sektorskih veća da bi mogli uspešno da rade na Nacionalnom okviru kvalifikacija u Srbiji", smatra Davenport.

I sada već bivši nemački ambasador u Srbiji Hans Vilhelm izneo je svojevremeno opšti stav privrednika iz Nemačke, koji se umnogome podudara sa Devenportovim: Srbiji nedostaje kvalifikovane i kvalitetne radne snage, a njeno obrazovanje predstavlja ključni problem.

"Nije dovoljno da strane kompanije dođu u Srbiju, već država mora da se postara da ima dovoljno obrazovanih kadrova. U suprotnom ni domaće, ni strane kompanije ne mogu da šire svoje kapacitete. Nemački privrednici žale se da ne mogu da pronađu dovoljno kvalifikovanih radnika i to najviše u oblasti auto-industrije i mašinstva, dok ih na menadžerskom nivou u Srbiji ima i više nego dovoljno. Iz tog razloga nemačke kompanije često moraju da na sebe preuzmu dokvalifikaciju potrebne radne snage u Srbiji", ocenio je Vilhelm.

U svakom slučaju, nesporno je da postoji raskorak između obrazovanja i tržišta rada, da su radnici u Srbiji spremni da rade za 200 evra – što nigde u drugim državama ne bi, da mnogi fakultetski obrazovani rade poslove niže složenosti. No, u isto vreme nepobitna je činjenica i da su trenutno trećina nezaposlenih u Srbiji nekvalifikovani, a mnogi nemaju ni osnovnu školu. Pri tome oni već godinama čekaju na posao, a i prvi su po pravilu ostajali bez radnih mesta u proteklim privatizacijama, i teško je verovati da bi se oni sada "pod stare dane" mogli prekvalifikovati ili dokvalifikovati za neko od zanimanja koje investori traže.

Zbog toga je važno da se ubuduće mladi školuju za zanimanja za kojima postoji potreba, jer samo tako za njih ima nade da nađu radno mesto, pa bilo ono dobro ili slabo plaćeno. Ipak, sasvim je smisleno i je pitanje zašto bi kvalifikovana radna snaga u Srbiji pristajala da radi za platu koja je čak manja od minimalne zarade u bilo kojoj evropskoj državi.