Pušenje je vodeći faktor rizika u Srbiji koji doprinosi smrtnosti i odgovoran je za 13,7 odsto izgubljenih godina života, saopštio je danas Gradski zavod za javno zdravlje.

U Srbiji, prema podacima Istraživanja zdravlja stanovnika, svakodnevno ili povremeno puši 38,1 odsto muškaraca i 29,9 odsto žena. U odnosu na istraživanje iz 2000. godine, učestalost pušenja smanjila se za 9,8 odsto kod muškaraca i 3.8 odsto kod žena.

Posebno zabrinjavajuće je da čak trećina svih trudnica u našoj zemlji puši u nekom periodu trudnoće ili u celoj trudnoći uprkos posledicama koje duvanski dim može imati na plod. Ukoliko žena puši tokom trudnoće ili je izložena pasivnom pušenju, to je veći rizik od pobačaja, mrtvorođenja, rađanja deteta male telesne težine, sindroma iznenadne smrti deteta, kao i češće pojave alergijskih bolesti kod dece, češćih infekcija respiratornih organa i upale srednjeg uha.

Prema podacima istraživanja koje je sproveo Gradski zavod za javno zdravlje, među majkama dece starosti dve godine bilo je skoro 40 odsto pušača, stalnih ili povremenih. Od značaja je i podatak da među majkama koje puše čak četvrtina to čini uvek ili često u prisusutvu svog deteta, a uočen je i model po kome majke češće puše u prisustvu dece i to ako u kući živi više pušača i ako nemaju dovoljno znanja o štetnostima pasivnog pušenja.

Najveći uticaj duvan ima za nastanak raka pluća, ishemijske bolesti srca i hronične opstruktivne bolesti pluća.

Pušenje je vodeći faktor rizika u Srbiji koji doprinosi smrtnosti i odgovoran je za 13,7 odsto izgubljenih godina života, saopštio je danas Gradski zavod za javno zdravlje.

U Srbiji, prema podacima Istraživanja zdravlja stanovnika, svakodnevno ili povremeno puši 38,1 odsto muškaraca i 29,9 odsto žena. U odnosu na istraživanje iz 2000. godine, učestalost pušenja smanjila se za 9,8 odsto kod muškaraca i 3.8 odsto kod žena.

Posebno zabrinjavajuće je da čak trećina svih trudnica u našoj zemlji puši u nekom periodu trudnoće ili u celoj trudnoći uprkos posledicama koje duvanski dim može imati na plod. Ukoliko žena puši tokom trudnoće ili je izložena pasivnom pušenju, to je veći rizik od pobačaja, mrtvorođenja, rađanja deteta male telesne težine, sindroma iznenadne smrti deteta, kao i češće pojave alergijskih bolesti kod dece, češćih infekcija respiratornih organa i upale srednjeg uha.

Prema podacima istraživanja koje je sproveo Gradski zavod za javno zdravlje, među majkama dece starosti dve godine bilo je skoro 40 odsto pušača, stalnih ili povremenih. Od značaja je i podatak da među majkama koje puše čak četvrtina to čini uvek ili često u prisusutvu svog deteta, a uočen je i model po kome majke češće puše u prisustvu dece i to ako u kući živi više pušača i ako nemaju dovoljno znanja o štetnostima pasivnog pušenja.

Najveći uticaj duvan ima za nastanak raka pluća, ishemijske bolesti srca i hronične opstruktivne bolesti pluća.