U Srbiji pet donora organa na milion stanovnika

U nedelji za nama, u Beogradu je održana jedna značajna tribina. U organizaciji Centra za promociju nauke predavanje o zaveštanju organa i dobrom delu posle smrti, slušalo se u punoj sali Kolarčeve zadužbine, a svi koji su hteli mogli su da potpišu i donorske kartice.

Dubravka Vejnović iz Centra za promociju nauke kaže da je to prva tribina na tu temu, a da je planirano da se slična održi u Novom Sadu.

U ovom trenutku u Srbiji oko 90.000 osoba ima donorsku karticu. Saglasnost za transplantaciju u najtežem trenutku, kada su se životi njihovih najmilijih gasili, prošle godine dala je 41 porodica, što je pet donora na milion stanovnika. Hrvatska ima 35.

Koordinator za transplantaciju na Vojno-medicinskoj akademiji, Đoko Maksić, kaže da ne možemo biti nezadovoljni. "Od 11 zemalja mi smo na trećem mestu, ali moramo i možemo više, pre svega država, ne može biti sve na entuzijazmu lekara i medija", ističe Maksić.

Jedan od razloga zašto donorska mreža u Novom Sadu, Vojvodini, pa i u Srbiji nije dovoljno razvijena, jeste strah od nepoznatog i od zloupotrebe organa, a sve zbog neinformisanosti. A koliko života se ugasi samo iz straha i predrasuda u vezi sa donorstvom, najbolje govori podatak da samo 10 odsto pacijenata sa liste čekanja doživi da dobije nov organ i započne nov život. Trenutno u Srbiji na transplantaciju čeka više od 1.000 bolesnih.

"Donorska kartica samo znači pozitivan stav prema donorstvu, a krajnji odgovor donosi porodica preminulog", objašnjava koordinator projekta za transplantaciju i donaciju organa u KCV Jelica Alargić i dodaje da "svako ko želi da zavešta organe o tome mora da obavesti i porodicu ili prijatelje, jer se u slučaju kliničke smrti oni pitaju i često se dešava da ne dozvole da se organi, iako su zdravi, doniraju", kaže ona.

Svi koji žele da zaveštaju organe, mogu da potpišu donorske kartice u Kliničkim centrima i drugim većim zdravstvenim ustanovama. Po zakonu, ni pacijent ni njegova porodica ne smeju da znaju identitet donora.