U Srbiji privatnih čuvara koliko i policajaca

Istraživanje, koje je radio njen Centar, a u kom su učestvovali i naši istraživači, pokazalo je da je u Srbiji nešto više od 40.000 ljudi u privatnom sektoru obezbeđenja, u 600 registrovanih firmi. Nasuprot tome, policija ima 50.000 pripadnika, od kojih 35.000 uniformisanih. Slična situacija je u većini zemalja regiona, osim u Bugarskoj, gde je ravnoteža narušena, pa je, po rečima Džekove, privatno obezbeđenje pet puta brojnije od državnog, pišu "Novosti".

"Broj pripadnika policije smanjuje se na račun privatnog obezbeđenja, kao što su devedesetih u Evropi ljudi iz vojske odlazili u privatne agencije", kaže Marko Milošević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, koji je učestvovao u istraživanju.

On naglašava da 80 odsto zaposlenih kao privatno fizičko obezbeđenje obezbeđuje državne i javne objekte: škole, javne ustanove, bolnice, javna preduzeća. Recimo, i Hidroelektranu Đerdap i rudarski basen Kolubara obezbeđuju privatne kompanije. Skoro polovina, tačnije 45 odsto ugovora, privatne firme imaju sa državnim sektorom. Privatnom sektoru (bankama, preduzećima itd.) uglavnom pružaju drugu vrstu usluga - tehničko obezbeđenje.

Zato, smatra Milošević, partnerstvo između privatnog i javnog sektora treba dobro zakonski urediti. Dobar pomak je obavezna obuka i licenciranje, zbog čega će posle 1. januara 2017. na stotine privatnih firmi "ispasti iz igre". Ostaju, međutim, drugi problemi. Jedan od njih je crno i sivo tržište, ali i javne nabavke. Naime, većina kafana i splavova ima neregistrovana obezbeđenja, često iz kriminalnog miljea, koja generišu nasilje i obračune.

Drugi problem je sivo tržište. Naime, po Zakonu o javnim nabavkama, firme koje traže čuvare biraju najjeftiniju ponudu na tenderu. Da bi bile konkurentne, firme za obezbeđenje često smanjuju plate zaposlenih ispod zakonskog minimuma, a vlasnici moraju deo posla da sele u sivu zonu. Oni ne plaćaju kompletan porez, ne prijavljuju sve zaposlene ili im prijavljuju samo deo zarada. Inspekcija rada je prošlog leta otkrila čak 14.000 polulegalno zaposlenih u privatnim firmama za obezbeđenje. U većini kompanija bar trećina ljudi angažovana je na crno. Male plate utiču i na to da agencije angažuju penzionere i momke preko studentske zadruge, što sve smanjuje ne samo kvalitet usluga, već i bezbednost građana.

Dragiša Jovanović iz Centra za obuku Odbora za fizičko-tehničko obezbeđenje privredne komore Srbije napominje da je sektor privatnog obezbeđenja značajan za državni sistem sigurnosti. "Sektor privatnog obezbeđenja od 2009. godine prepoznat je u Strategiji nacionalne bezbednosti, a sve veću ulogu će imati u reagovanju u vanrednim situacijama i sistemu zaštite na državnom nivou", objašnjava Jovanović.  Ključna stvar je, kako napominje Jovanović, potpuna profesionalizacija ove delatnosti u koju se ušlo donošenjem novih propisa koji detaljnu uređuju njeno funkcionisanje. Ključni problem je u kašnjenju sa donošenjem uredbi koje su neophodne da bi sistem funkcionisao po savremenim standardima.

Pozitivan pomak je i činjenica da je privatno obezbeđenje počelo da se razoružava. U poslednjoj deceniji MUP-u su predali oko 30.000 komada oružja. Naime, 2004. u njihovim rukama bilo je oko 47.000 komada, a sada 13.000.

Procenjuje se da se u sektoru sigurnosti godišnje okrene više od 100 miliona evra. Zaposleni na ovim poslovima plate primaju u čak 3.000 kompanija i agencija, koje se osim zaštitom ljudi i objekata trenutno bave i nizom drugih delatnosti - trgovinom, transportom... Samo za poslove fizičko-tehničko obezbeđenja registrovano je oko 20 kompanija u Srbiji.