U srpskim školama vlada 500 večitih direktora

Da li će izmene i dopune Zakona o obrazovanju ograničiti broj mandata večitim direktorima osnovnih i srednjih škola?

U toku je diskusija o ovom problemu, koja bi mogla da reši pitanje. Ipak, Forum beogradskih gimnazija tvrdi da Ministarstvo prosvete uporno ignoriše njihov predlog o ograničenju mandata direktorima škola na najviše dva uzastopna.

"Ministarstvo prosvete vlada srpskim školama i to najviše preko školskih uprava i dugogodišnjih direktora - poslušnika", upozoravaju iz Foruma beogradskih gimnazija. Na ovaj način, tvrde sindikalci, podstiče se nezakonito zapošljavanje, upis, korupcija...

Prema rečima Miodraga Sokića, predsednika Foruma gimnazija, od 1.800 škola, koliko ih ima u Srbiji, u čak 500 vladaju večiti direktori.

"Neograničen broj direktorskih mandata otvara mogućnosti za razne malverzacije. Ne kažem da su ti ljudi lopovi ili kriminalci, ali želja da ostanu na funkciji navodi ih na mnoge koruptivne radnje. Ne moraju oni da primaju mito. Vremenom se učvršćuje određeno mehanizam rada, činjenja usluga, a direktori podležu pritiscima zarad održanja funkcije. Želimo da nas vode ljudi koji imaju nove ideje, koji rade svoj posao i svesni su da je držanje dnevnika njihova primarna profesija", objašnjava Sokić, dodajući da u prosveti postoji 30.000 ljudi koji nemaju punu normu časova, a mnogi su dobili posao na neobičan način.

On ističe da će osoba koja je svesna da ima ograničen mandat, da će najduže osam godina biti direktor, mnogo obazrivije obavljati svoj posao i doslednije sprovoditi volju kolektiva.

"U prosveti ima mnogo prostora za malverzacije, ali da bi neko besplatno otišao na more, neophodno je da ekskurziju organizuje pet puta. Osoba koja je kraće na direktorskoj funkciji željna je da se dokaže, da sprovede nove ideje i da bude u korektnim odnosima sa kolektivom. Neće imati toliko vremena da iskorišćava svoj položaj", ističe Sokić.

Inicijtavu Foruma beogradskig gimnazija podržava i Forum srednjih stručnih škola. Milorad Antić, predsednik sindikalnog udruženja, podsetio je da je ministar prosvete Srđan Verbić krajem marta, govoreći na Skupštini Društva direktora Srbije istakao da je neophodno osmisliti mehanizam za češće menjanje direktora upravo zbog korupcije i činjenice da mnogi od njih zaborave primarnu profesiju.

Takođe, Antić naglašava da će se zalagati za uvođenje stručne komisije koja bi odlučivala o disciplinskim prekršajima zaposlenih.

"Država gubi ogroman novac jer direktori imaju suvereno pravo da pokrenu postupak i odlučuju o sudbini onoga za kojeg procene da je prekršio pravila službe. Nažalost, često pogreše, pa na sudu izgube spor protiv kolege koji ih tuži. Iz budžeta se isplaćuje odšteta i sudski troškovi. Od izgubljenog novca mogla je da se izgradi još jedna škola", objašnjava Antić.

Koliko je slatka direktorska fotelja pokazala je i prašina oko ograničenja mandata dekanima. Krajem maja Skupština Srbije potvrdila je da se rektori, dekani ili direktori univerziteta biraju na tri godine, sa mogućnošću jednog ponovnog izbora.

Tom prilikom je profesor Marko Atlagić, član Odbora za prosvetu i nauku izjavio da su pojedini dekani na funkciji bili čak 24 godine, a kako bi ostali što duže, menjali su i po jedno slovo u nazivu visokoškolskih ustanova kojiam rukovode.