Vozači uskoro nagodbom do blaže kazne

Pogodbe nema kada je reč o kaznenim poenima, a sporazum će morati da potvrdi nadležni Sud za prekršaje. Ova pogodnost važiće za saobraćajne prekršaje počinjene od 1. marta ove godine, kada je ovakav propis stupio na snagu.

"Sporazum može da se postigne u svakom trenutku, do završetka prekršajnog postupka u sudu" objasnio je danas na konferenciji za novinare sudija Zoran Pašalić, predsednik Apelacionog prekršajnog suda. "Naravno, ako se odmah pristupi sporazumu, građane će to manje koštati, jer nema sudskih troškova."

Za početak, kako je najavio načelnik Uprave saobraćajne policiije MUP Srbije Vladimir Rebić, dok se sistem "ne uhoda" planirano je da se sporazumi potpisuju za prekršaje iz člana 332. Zakona o bezbednosti saobraćaja.

"To su oni delovi ovog člana, gde zakon propisuje kaznu od šest do 20 hiljada dinara, od dva do šest kaznenih poena i zabranu upravljanja motornim vozilom do 30 dana", naveo je Rebić. "Nagodba bi mogla da bude, na primer, da učinilac prekršaja plati šest hiljada dinara kaznu, da mu kazneni bodovi ostanu, a zabrane vožnje može, ali i ne mora da bude."

Ovakav predlog sporazuma biće upućen nadležnom sudiji za prekršaje, koji treba da ga "aminuje". Onog trenutka kada bude i sudski potvrđen, građanin će imati rok da novčani deo kazne na koju je pristao - plati.

"Dok se ne budemo "uhodali" i videli kako će to u praksi da funkcioniše, odlučeno je da se sporazumi postižu za relativno blaže prekršaje kao što je brzina od 20 do 50 kilometara na sat veća, od dozvoljene, u naseljenom i od 40 do 60 kilometara van naseljenog mesta", rekao je Slobodan Mališić, zamenik načelnika Uprave saobraćajne policije MUP Srbije.

Takođe, i oni koji su zatečeni da voze u stanju srednje alkoholisanosti moći će da se dogovaraju sa policijom o postizanju sporazuma. Ta granica je od 0,5 do 1,2 promila alkohola u krvi.

"Ovaj Zakon poznaje samo jedno ograničenje kada je reč o postizanju sporazuma, a to je da on ne može da se potpiše za kazne koje su predviđene takozvanim prekršajnim nalogom", saopštio je Milan Marinović, predsednik Prekršajnog suda Beograda. "Nalog omogućava da se fiksno propisane kazne plate u roku od osam dana u duplo manjem iznosu od zakonom predviđenih."

Prekršajni nalog je, međutim, predviđen za lakše saobraćajne prekršaje poput, nevezivanje sigurnosnog pojasa, vožnja danju bez upaljenih svetala, nepropisno parkiranje, korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje, istek roka važenja vozačke dozvole, nepropisne registarske oznake, istek roka važenja registracione nalepnice...

"Građani će morati sami ili preko advokata da pokrenu ceo postupak priznavanja prekršaja i mogućeg potpisivanja sporazuma", objasnio je Rebić. "I to što pre, to bolje. Sa takvim zahtevom treba da se obrate nadležnim saobraćajnim ispostavama, gde su načinili prekršaje, a policijske starešine će da učestvuju u postizanju sporazuma."

Ovakav način kažnjavanja važiće i za one građane, koji nisu naši državljani ili voze kola sa stranim tablicama. Oni su do sada uvek vođeni pravo kod sudije, a sada se i njima pruža mogućnost da postignu sporazum o priznanju prekršaja i dogovore se o visini kazne.

Prema rečima nadležnih, novi način kažnjavanja nesavesnih vozača značiće znatno rasterećenje za sudije-prekršajce, a policiji će doneti efikasnost i manje "šetnje" po sudovima. Godišnje se sudijama za prekršaje podnese od 800.000 do 900.000 prijava, od čega se 62 odsto odnosi na (ne)dela iz saobraćaja.

Od 1. marta ove godine sudijama za prekršaje privedeno je sedam hiljada osoba, izrečeno je 76 miliona dinara kazne, 8.340 dana zatvora, 8.600 meseci zabrane upravljanja motornim vozilima i 3.146 kaznenih poena. Od tada je izdato 41.977 naloga za saobraćajne prekršaje, od kojih je 21.844 realizovano - odnosno, novac je uplaćen u 52,3 odsto slučajeva. U istom periodu prošle godine, kada nije bilo ovog naloga, procenat naplate kazni bio je 16,79 odsto.