Za digitalni signal doplaćuje i onaj ko ima kablovsku

Najlošiju sliku na televizorima po okončanju procesa digitalizacije imaće korisnici kablovske televizije sa osnovnim paketima, koji će i dalje primati samo analogni signal i moraće da doplate ukoliko hoće digitalni signal.

Takvih je, prema poslednjim podacima RATEL-a iz 2013. godine, oko 1,2 miliona, što je čak četiri petine od ukupnog broja od 1,5 miliona korisnika kablovske televizije u Srbiji.

Svi oni će moći da se prebace na digitalnu televiziju, i to na dva načina. Prvi je kupovinom skupljeg paketa kod njihovog kablovskog operatera, koji nudi i digitalnu televiziju, što će ih koštati dodatnih nekoliko stotina dinara mesečno na pretplatu koja u proseku iznosi oko 1.100 dinara.

Drugi način je povratak na takozvanu "zemaljsku" televiziju, koju bi pratili uz pomoć antene, a koja će od polovine juna biti potpuno digitalna. I to će, doduše, iziskivati dodatne troškove - za kupovinu novog televizora sa DVB-T2 risiverom, koji može da prima digitalni signal (cena od 300 evra) ili za nabavku set-top boksa, uređaja koji se priključi na stariji televizor i omogućava mu da prima digitalni signal (cena od 2.500 do 5.000 dinara).

Bitno je napomenuti da cena set-top boks uređaja ne utiče na kvalitet slike, a razlika potiče od razlike u korišćenim komponentama i materijalima, kao i od trgovačke marže.

Ovi korisnici posle toga neće imati druge troškove za primanje digitalnog signala, koji osim kvalitetnije slike zasad pruža i mogućnost vraćanja programa ako ste nešto propustili da pogledate, snimanja emisija kako biste ih kasnije pogledali, a gledaoci će moći da primaju i upozorenja da na kanalu koji trenutno ne prate uskoro počinje emisija koju bi želeli da gledaju.

S vremenom, a to zavisi i od samih televizija, u ponudi će biti i neke od usluga koje već postoje kod kablovskih operatera, kao što su gledanje videa na zahtev i kanali visoke rezolucije. Digitalizacija će i osobama koje imaju problema sa sluhom učiniti dostupnim i sadržaje poput zabavnih ili informativnih emisija koje se ne emituju uživo, sa titlom u dnu ekrana. To, kao i biranje titla na nekom drugom jeziku, zavisiće pre svega od televizija koje treba da urade te titlove.

Prelazak na digitalno emitovanje televizijskog programa neće, međutim, doneti promene gledaocima koji preko kablovskih mreža ili IPTV-a već primaju digitalni signal.

Jedno pričaju a drugo rade

Podsetimo, prve informacije ukazivale su na to da građani koji imaju kablovsku neće morati ništa da menjaju niti dokupljuju, već će kablovski operateri automatski signal prebaciti na digitalni. Istina je izgleda potpuno drugačija.

Takođe, priča je bila da će država najugroženijim kategorijama stanovništva obezbediti besplatne set-top boksove, ali nedavno je propao ugovor koji je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija ranije sklopilo sa "Orionom", pa ta kompanija neće moći da proda državi set-top boksove za najsiromašnije, već će ovi dobijati samo vaučere.

Na anteni dva i po miliona

Čak 38 odsto stanovnika u Srbiji televizijski program i dalje prati preko običnih krovnih ili sobnih antena. Digitalizacija se, dakle, direktno tiče oko 2,5 miliona građana Srbije koji prate "zemaljsku" televiziju. Pored onih oko 1,5 miliona građana koji su na kablovskoj mreži, još nešto više od 355.000 građana Srbije televiziju gleda preko IPTV-a.