Male i besplatne stvari čine nas srećnim

Novac, brzi automobili i skupa odeća nikada ne mogu da izazovu u čoveku takva osećanja kao porodica, prijatelji i lepota prirode, pokazalo je istraživanje.

Istraživači su otkrili da su stvari koje nam gotovo uvek izmame osmeh na lice i poboljšaju raspoloženje one koje su dostupne svima i besplatne su.

Kada su učesnici istraživanja upitani da otkriju svoja najvažnija zadovoljstva, 22 odsto od ukupno 2.000 intervjuisanih osoba izabralo je smeh, a odmah iza zadovoljstva osmeha nalazi se dobra hrana podeljena sa prijateljima. Na trećem mestu, sa 19 odsto glasova našao se zagrljaj između bliskih osoba.

Istraživanje pokazuje da uprkos sve većem fokusiranju života na materijalne stvari, ljudi i dalje pronalaze zadovoljstvo u stvarima koje su potpuno besplatne. Među 10 stvari koje ljude čine srećnima nalaze se i toplota sunčevih zraka na licu, dobra knjiga, šetnja po plaži i odlazak na spavanje u čistoj posteljini. Svoje mesto sitnih zadovoljstava našli su i gledanje zalaska sunca, pregledanje starih fotografija i uspomena kao i miris sveže pokošene trave. Istraživači smatraju da se uprkos visokom vrednovanju materijalnih stvari ljudi sve više okreću prostim životnim radostima, jer nam ove stvari zapravo donose sreću.

POMAŽITE DRUGIMA

Da biste bili srećni, morate da učinite i druge srećnima. Tačnije, 100 sati godišnje (dva sata nedeljno) je optimalno vreme koje bi trebalo da provedemo pomažući drugima, kako bismo obogatili svoj i tuđi život. Kada su istraživači intervjuisali 150 osoba na temu njihove poslednje kupovine, otkrili su da većina njih troši novac na koncerte i zajedničke večere, a manje na garderobu i tehniku. Trošenje novca na druge ljude uvećava ličnu sreću i zadovoljstvo.


VEŽBAJTE

Vežbanje ima pozitivno delovanje na sreću i dobro raspoloženje, i dokazano je da fizička aktivnost pomaže u prevazilaženju depresije. Efekat se postiže i sa samo sedam minuta vežbanja dnevno. U nedavnom istraživanju praćene su tri grupe depresivnih pacijenata. Jedna grupa je uzimala samo lekove. Čak 38 procenata njih je posle terapije ponovo zapalo u depresiju. U drugoj grupi pacijenata koji su se lečili kombinovano, lekovima i vežbanjem, 31 odsto se ponovo vratilo u depresivno stanje. Od onih koji su tokom istraživanja samo vežbali, samo devet odsto nije uspelo da se izbavi iz kandži depresije. Vežbanje je dobro i za smanjenje kilaže, ali i za jačanje moždanih funkcija. Studija objavljena u Journal of health psychology pokazala je da se vežbanjem otpuštaju proteini i endorfini koji nas čine srećnim.


SPAVAJTE

San pomaže telu da se oporavi od prethodnog dana, a kada smo naspavani, bolje smo koncentrisani i produktivniji. Ali, spavanje je važno i za sreću. U časopisu Nature shock, naučnici Po Bronson i Ešli Merimen, objasnili su kako san utiče na naše raspoloženje: negativni stimulansi se procesuiraju preko amigdale, odnosno centra za emocije, dok se pozitivni i neutralni događaji procesiuraju preko hipokampusa. Nedostatak sna pogađa jače hipokampus nego amigdalu. Rezultat je takav da se oni koji nedovoljno spavaju povlače pred prijatnim emocijama i potpadaju pod uticaj mračnih osećanja. To se pokazalo i na njihovom eksperimentu zasnovanom na igri memorije: studenti koji su bili nenaspavani mogli su da zapamte 80 odsto reči koje su imale negativnu konotaciju, kao što je "kancer", a sećali su se samo 31 procenta reči koje su bile pozitivne, kao na primer "sunce".

PROVODITE VREME SA PRIJATELjIMA

Socijalni život kotira se visoko na listi stvari koje nas čine srećnima. Nekoliko studija pokazale su da vreme provedeno sa prijateljima i porodicom znatno utiču na osećanje sreće. Naučnici su dokazali da samo 10 minuta razgovora sa drugom osobom povećava pamćenje, pozitivno utiče na inteligenciju i na raspoloženje. Džordž Vajlant proučavao je život 268 muškaraca i žena i zaključio da oni koji tokom života vole i osećaju se voljeni od strane članova porodice žive duže.


PRESELITE SE BLIŽE POSLU

To koliko dugo putujete do posla ima iznenađujuće moćan uticaj na sreću. Činjenica da do radnog mesta putujemo dva puta dnevno, pet dana u nedelji, dovodi do logičnog zaključka koliko je ta činjenica važna u životu. Dok druge, negativne okolnosti nemaju tako značajan efekat na nas, jer se na njih s vremenom naviknemo, mi se u suštini nikada ne priviknemo na naporno putovanje do i od posla. Vrlo često pravimo grešku kad pokušavamo da to vreme koje provedemo putujući kompenzujemo većom kućom ili boljim poslom. To je, kažu psiholozi, nemoguće. Dvojica švajcarskih ekonomista proučavali su efekte putovanja do radnog mesta na osećanje sreće, i zaključili da ovi faktori ne mogu da nadoknade "mučenje" koje svakodnevno doživljavamo ako dugo putujemo do radnog mesta.


SMEJTE SE

Nova studija koju su sproveli naučnici iz Univerziteta u Mičigenu pokazala je da zaposleni koji rade u kontaktu sa ljudima i svakodnevno imaju lažni osmeh na licu lošije su volje i manje produktivni na poslu. Dok, oni koji se iskreno smeju znatno su pozitivniji i srećniji. Smeh je, takođe, i dobar lek za popuštanje napetosti u teškim situacijama. Smejanje smanjuje stres, a psiholozi to zovu hipoteza facijalne povratne sprege. Čak i ako se na silu smejemo i onda kada nam nije do smeha, možemo da poboljamo raspoloženje i otrgnemo se iz depresije i loših osećanja.


PLANIRAJTE PUTOVANjE

Jedna studija objavljena u Applied Research in Quality of Life pokazala je da sreća raste kada planiramo putovanje nekoliko meseci ili nedelja unapred. Planiranje odmora ili putovanja održava nas srećnima čak osam nedelja. Planiranje lepih događaja, što može da bude i iščekivanje koncerta ili susreta sa prijateljima, podiže nivo endorfina za 27 odsto. Upišite u kalendar datum polaska na put i svaki put kad pogledate u kalendar ozarićete se.