"Bavimo se uniformama i e-dnevnicima, a decu smo zaboravili"

Ovaj tekst oslikava potpunu zamenu teza.
Problemi u skolstvu su neprebrojivi, resavanje jednih moze da utice na druge, a npr. E-dnevnici su nesto sto se mora desiti bez obzira na sve. Problem nije nigde drugde nego u nama samima, a naci nacin da se mi sami promenimo je pitanje koje treba da postavimo. Nedostaje nam postovanja na svakom nivou i u svakom pravcu. Uniforme su sjajna ideja, a ja cu je uvek podrzati bez obzira na moju zaradu i njihovu cenu.

Naravno, nastavnici su neobrazovani, bahati i krivi za sve. A dečica su divna, vredna i lepo vaspitana, jer lepo vaspitanje nose iz kuće od mame i tate. I naravno da ocene nisu bitne jer moje dete zaslužuje uvek 5!?
Svaki ministar vodi neke promene radi promene, a znate ko sve to mora da trpi i iznese i prilagođava se? Nastavnici! Za platu od 40.000din.
U svakom žitu ima kukolja(u svakoj firmi) ali tako paušalno okriviti nastavnike je samo prebacivanje krivice na drugog. Roditelji, zapitajte se kakvi ste vi roditelji, kakav ste primer i uzor i čemu vi učite svoju decu... Razmislite...

E-Dnevnik je još jedan posao za softverske firme brata premijerke, predsednika, nekog trećeg bliskog vlasti ili za sve njih po malo, kako već razbojnici dele plen.

Ako sam pravilno shvatio predsednicu, od prosvetnih radnika i vlasti se očekuje da urede odnos između roditelja i njihove dece školskog uzrasta?
Odnos između nekih roditelja i dece isti kao što je oduvek i bio - formalan; zasnovan na ispunjenju isključivo materijalnih obaveza i očekivanja obe strane. Konfučije je svojevremeno konstatovao da iako je to lepo, to rade i psi i konji i pitao se po čemu se onda mi (ljudi) razlikujemo od životinja?
Nisu svi roditelji takvi.
S druge strane, promenio se odnos između roditelja, njihove dece i prosvetnih radnika. Nekada je bio ispunjen međusobnim poštovanjem, poverenjem i uvažavanjem. Više nije. Zašto? Zbog koga? Zbog čega? Zar nije licemerno očekivati od prosvete da nam tržišno osposobe decu za život, pri tome osuđujući njihove napore da povrate svoje dostojanstvo (na prvom mestu ono egzistencijalno, naravno)?

Dragi roditelji,
kako Nam vec nije jasno da od lešinarske vlasti se moze ocekivati samo kako praviti biznis tamo gde druge zemlje ulažu u budućnost. Prelvanje prosvetarskih plata u Mig-ove, biznis sa izdavacima knjiga koji se vrte svake godine kao na ringispilu, tako da stare knjige ne vrede u naredne 4 godine kada se krug zatvara, tipske uniforme i digitalni dnevnici koje ce izraditi jedno preduzeće otvoreno sa lažnom ličnom kartom... Decu samo dalje od od ove jadne i napacene zemlje....

Bas tako!

prava istina, u ovom društvu jedino deca nisu bitna, njima se niko ne bavi, na žalost, školstvo nikako a i roditelji sve manje, uvek forma ispred suštine, samo što će u ovom slučaju to biti pogubno za celo društvo, gospođo sve ste u pravu!!!!

Sve je kod nas nakaradno i lažno, pa zašto ne i prosveta. Ovde inercija, lenjost i neznanje caruju. Prosvetom se bave ljudi sa kvazi diplomama, nema zajedničkih standarda ni brige o kvalitetu, pa se sve svodi na partijsku pripadnost menadžmenta. Primaju se nesposobna deca prosvetara ili članovi vladajućih partija, sa pogrešnim ili na brzinu dobijenim privatnim diplomama. Uticaj privatnika kod kojih je novac jedini kriterijum je ogroman, čak je i ministar takav. Obuku nastavnika dobijaju oni bliski režimu, tako da nastavnici ne modernizuju stvarno znanje, pa se radi kako kome padne na pamet. Nastavnici ne smeju da kažnjavaju decu niti da im daju slabe ocene. Očekuje se da roditelji rade sa decom ili im plaćaju časove. Pismeni se objavljuju u grupama FB, da bi rezultati bili bolji. Cela škola nam je sve više i više lažna, a tek će biti kada se uvede naša varijanta dualnog obrazovanja, koja će se svesti na besplatnu radnu snagu srednjoškolaca.