Priča o Radio Somboru, priča o svima nama

За гашење Радио Сомбора криви су пре свега политичари, и то највише локални челници СПС и сомборске ДОСманлије (ДС, ДСС и компанија). Имена нису толико битна пошто их нова власт није тужила ни за један једини преступ и злоупотребу. Али, криви су и сами новинари и запослени у том радију јер су се понашали као пијавице и лезилебовићи. Досовци кад су преотели тај радио од СПС-а, онда су се безочно обрачунали са старим комунистичким кадровима, и завели још гору диктатуру. Ти новинари нису се баш понашали професионално, нису били ни претерано храбри и објективни. Да не говоримо о томе да ДБ у сваком медију има своје запосленике. Све у свему, то другачије није ни могло завршити. Криви су и други, на пример конкуренција илити лешинари који су расчерупали шта је преостало (неко је "наследио" имиџ, неко просторије, неко је уграбио фонотеку...). Све нове локалне радио станице су у служби новог диктатора, нема више потребе за новинарима.

Dušan i David su sve rekli. "žutaći" koji ništa nisu svačali (Anita,Siniša, Slavković Nemanja,Veljko sa dupe-li.cima bilo je bitno da se osečaju "mocni" a što su glu.i nema veze. Na nama Somborcima je da odvojimo vlast-slast od javnih glasila i da opština to finansira.

Radio Sombor je samo jedna u nizu žrtava amaterskih, ali pogubnih eksperimenata sa sistemom javnog informisanja posle 2000. U konkretnom slučaju, sprovodili su ih Anita Beretić i drugi dosovski prvoborci. Ali, ni D. Kolundžija ni D. Kecman to - mada znaju, jer su u to vreme još bili u Radio Somboru - nisu smeli da kažu dok se, možda, moglo sprečiti, a ne smeju ni danas. Zato je izjava ovog drugog: "Mislim da bi trebalo da imamo novinske kuće u kojima će raditi ljudi koji imaju svoj stav i koji će umeti da ga brane. Od čega da ga brane? Od manipulatora, onih koji se koriste lažima, prevarama, pritiscima. Nije sve ovo što se dešava posledica tranzicije, posledica je naših strahova i nesigurnosti" - vrhunac licemerja...

Sloboda? To ne prolazi u diktaturi!