Na vest da je Privredni sud u Beogradu doneo prvostepenu presudu prema kojoj je Radio-televizija Srbije u obavezi da plati autorima SOKOJ-a naknadu za emitovanje muzičkih dela u iznosu od 136 miliona dinara, kao i kamatu na tu sumu novca od 2007. godine do danas, poznavaoci prilika mogli su samo da klimaju glavom u "šta smo vam rekli" stilu. Ovo je još jedan stepenik na lestvici sukoba na relaciji SOKOJ-RTS, koji se poprilično zaoštrio, a ako se stvari ne promene, očekujte da ćete ceh platiti vi i vaš komšija.

Ovakva presuda logična je posledica dešavanja koja su kulminaciju imala pre dve godine, kada je ovaj sukob pretio da ugrozi prenos finala Eurosonga u Beogradu, jer su se predstavnici SOKOJ-a žalili Evropskoj radiodifuznoj uniji. Na sastanku Međunarodne konfederacije društava autora i kompozitora (CISAC), usvojena je rezolucija o kršenju autorskih prava RTS-a, svojevrsna opomena međunarodnih institucija da Javni servis Srbije počne da se ponaša u skladu sa Zakonom. Ništa. SOKOJ je pokušao da se u ličnom kontaktu nagodi s RTS-om o visini nadoknade za korišćenje audio i video zapisa svojih autora, ali su pregovori propali.

I, došlo se do suda koji je doneo odluku sasvim u skladu sa postojećim zakonom. Jedina šansa u odbrani je paušalna procena vrednosti iskorišćenog autorskog materijala, ali to samo znači da će u eventualnoj žalbi RTS pokušati da procenjenu sumu smanji.

U komentaru tužbe Kolegijum RTS-a je saopštio da "izražava duboko neslaganje sa presudom sudskog veća, kojim je predsedavala sudija Natalija Pejić Kordić". RTS navodi da je ta medijska kuća "osuđena da prizna kako turbo folk muzika vredi koliko i izvorna, narodna pesma ili klasična kompozicija u izvođenju Simfonijskog orkestra RTS-a".

Tačno. Ali, "muzički dinar" mora da se plati, svidelo se to RTS-u ili ne. Baš kao što moj komšija mora da plati pun iznos RTV pretplate, iako Drugi program uopšte ne hvata, a Prvi je pun snega i sav iskrivljen, te ne može na miru da prati najemitovanije emisije Javnog servisa: reprize "Stižu dolari" i "Srećni ljudi" – ravno pet puta.

Prvi čovek RTS-a u stao je u odbranu odluke ove kuće da ne plaća SOKOJ-u prava emitovanja, rekavši da RTS "već dve godine predlaže da se muzika podeli na izvornu i novokomponovanu, odnosno štetnu i kvalitetnu, i da se sve televizije i radio stanice obavežu da plaćaju muziku po različitim tarifama".

Eto nama opet priče o šundu, koju smo pričali pre tri decenije, takođe neuspešno. Jer, teško je proceniti kvalitet nekog dela, još je teže etiketirati nečiji rad kao šund. Uostalom, problem leži na sasvim drugoj strani, a zove se procenat.

Američki borac za slobodni softver Ričard Stolmen, osnivač Pokreta za slobodni softver kaže da "57 procenata prihoda odlazi produkcijskim i izdavačkim kućama, pri čemu manje od pola ostaje autorima - ljudima koji se bave kreativnim procesima. Pritom, od te manje polovine, većina odlazi superzvezdama, i time se ne dobija mnogo na planu ohrabrenja i podrške muzičke kreativnosti." Neka istraživanja kažu da je taj procenat i veći, odnosno da autori od prodaje svoje kreacije dobijaju mrvice, a mnogi su prinuđeni da autorska prava unapred poklone produkcijskim kućama, koje im zauzvrat omogućuju promociju albuma, koncerte i turneje, na kojima mogu da zarade nešto para.

Dok se u Srbiji ne osnuje frakcija Piratske partije koja se bori za reviziju pojma autorskih prava i demokratizaciju muzičke i filmske industrije, ostaje nam da platimo SOKOJ-u šta smo dužni, isključimo TV i radio i stavimo antifone na uši. Za svaki slučaj.

Na vest da je Privredni sud u Beogradu doneo prvostepenu presudu prema kojoj je Radio-televizija Srbije u obavezi da plati autorima SOKOJ-a naknadu za emitovanje muzičkih dela u iznosu od 136 miliona dinara, kao i kamatu na tu sumu novca od 2007. godine do danas, poznavaoci prilika mogli su samo da klimaju glavom u "šta smo vam rekli" stilu.