Ne, naslov se ne odnosi na, može biti, najpopularniju srcedrpajuću laganicu u poslednjih pedesetak godina. Joj, da je stari dobri Rej Čarls mogao da "vidi" makar milioniti deo od one količine najrazličitijeg donjeg veša koji su, kao rukom odneti, nestajali sa napaljenih tela... Da, da, sve zbog njegovog "Vremena plakanja".

Mislio sam na cmizdrenje druge vrste. Javno, pred milionima svedoka. Nogu je povukao Vuk Drašković u jednoj televizijskoj emisiji. Samo je tvrdo srce voditeljsko sprečilo nekadašnjeg kralja trgova da se, tu u studiju, potpuno pokida, sećajući se nekih svojih nakana od pre četrvrt veka. I Kosova, jakako. Reči koju je, kako reče, naučio odmah nakon dve druge. Zapravo, prve: tata i mama.

V. D. je, odista, imao problema sa rečima u najranijem detinjstvu. Sećam se i ja, dvadeset je godina tome, da mi je pred televizijskom kamerom Fanđa Jakšića, tajno, u gotovo zavereničkom ambijentu, Vuk ispričao da je kao đak-prvak, imao nerešiv emocionalni problem sa Đurom Pucarom Starim. Naime, portret je toga revolucionara stajao na zidu seoske učionice, tik do uramljene fotografije druga Tita. I mučio se maleni Vuk sa ogromnom dilemom: kako voleti druga Starog? Jer, naučio je kod kuće da se Tito voli najviše na svetu celom. Više i od mame, i od tate. Sad drug Stari. Kako se on voli? Više od strica i strine, a manje od roditelja i bake...Ili?

I zamrza Vuk druga Đura za sva vremena. Mislim da nismo plakali u du(j)etu tom zgodom, ne zbog tvrdih muških srdaca već zbog ledenog pogleda, tamo takođe prisutne, gospođe Drašković. Gde ćeš rondzati pred Danom?

Rasplakao se i Vladimir Šeks. Nekada suđeni protivnik komunističkog režima, osnivač HDZ-a, ratni gospodar života i smrti u rodnoj mu Slavoniji, siva eminencija hrvatskog nacionalizma... Čovek za kojeg mnogi tvrde da mu je mesto, makar po komandnoj odgovornosti, u ćeliji do Branimira Glavaša, osuđenog ratnog zločinca. I, eto, u noći istorijskog poraza njegovog čeda, gigantski moćnog, državotvornog hadezea, oči nisu izdržale. Suza je suzu jurila, dok je partijska mladež pevala "budnicu". "Oj, Hrvatska mati, nemoj tugovati..."

Raspekmezila se i Elsa Fornero, nova italijanska ministarka za socijalna pitanja najavljujući veliku štednju i budžetska kresanja koja, uz ostalao, podrazumeva i zamrzavanje penzija. Sevaju blicevi, kamere predu, suze kaplju li kaplju. Preosetljiva je ženska duša, makar bila ministarska.
Vreme (televizijskog) plakanja...