Uz himnu i počasnu stražu poslanici Skupštine Srbije ušli su u salu i time počeli još jedan serijal ovog političkog rijalitija/španske serije. No, stvari nisu tako ružičaste kako se činilo, gledajući nasmejana lica, svečana odela i punu skupštinsku salu. Jer, odluka o tome da li ćemo i na kojoj televiziji gledati prenose sednice Parlamenta još uvek nije doneta, a kako stvari teku, čekanje na odluku o tome koja je televizija pobedila na tenderu moglo bi da se oduži, a zapleti, kao u španskim sapunicama, obećavaju uzbudljivo proleće.

Već izvesno vreme iz vrha Javnog servisa Srbije, kojem je pre nekoliko godina uvaljen "vruć krompir" obavezivanjem prenosa sednice Skupštine Srbije, čuju se jasni signali da im se ovakva podela sve manje dopada. Da podsetimo, kada je svojevremeno ukinut Treći kanal, prenos sednica srpskog parlamenta prenet je na Drugi program, inače namenjen sportskim, muzičkim i dokumentarnim emisijama. Kako naši poslanici sastanče maratonski, ova koncepcija RTS-a zamrla je još u začetku, a svaki pokušaj da u satnicu uvrste bilo kakvu stalnu emisiju ili seriju ili propao je još na početku.

Stvari su konačno dogorele do nokata kada je, zbog maratonske sednice posvećene Deklaraciji o osudi zločina u Srebrenici, RTS iz programa izbacio prenos četvrtfinala Lige šampiona, na koji je bio obavezan ugovorom, pa su građani Srbije, pored pretplate, morali da plate i penale. Kako od više puta najavljivanog stvaranja posebnog skupštinskog kanala s nacionalnom pokrivenošću očigledno zadugo neće biti ništa, RTS je konačno na sto izneo novčani ultimatum: platite dug od 3,3 miliona evra ili od prenosa neće biti ništa.

Naravno da je takva vrsta pritiska prepuna pravnih rupa i prilično politički opasna, ali je konačno ubola gde treba i tender za prenose sednica Skupštine Srbije bio je raspisan.

Ali, izgleda da smo džabe krečili, bar kad je u pitanju televizija na kojoj će se prenositi mečevi, pardon, sednice. Jer, pravo na prenos ima samo televizija s nacionalnom frekvencijom, a do sada ni jedna od njih nije pokazala spremnost da na sebe preuzme tu obavezu (i upropasti sebi koncepciju). Doduše, za prenos je bila zainteresovana B92, ali na svom Info kanalu, ali kako on nema nacionalnu frekvenciju, od ideje nije bilo ništa.
Iako je prvi čovek RTS-a tvrdio kako ovoj kući ne pada na pamet da se prijavljuje na tender, izgleda da je i u njegovim stavovima došlo do otopljavanja, naročito zato što su se pojavili nagoveštaji da će Skupština Srbije početi s otplatom duga prema RTS-u. Do konačnog izbora ima još nekoliko nedelja, a kladioničari već trljaju ruke, naročito zato što je dodela Oskara prošla bez većih iznenađenja, a time i dobitaka.
Da se ja pitam, sednice Skupštine Srbije prepustila bih za džabe TV Pinku. Em se većina poslanika ne vadi iz njihovih studija, em su gledaoci navikli na psovke, vređanje, mešetarenje, raznorazne govore mržnje i tračarenje, em je „Dvor“ posustao, a „Veliki brat“ pod znakom pitanja, em se savršeno uklapa u koncepciju „zabave za narod“. Fali samo Lea Kiš, ružičasta dekoracija i zurle, a ubeđena sam i da bi se gledaoci i poslanici silno obradovali kada bi ih u pauzama između dva govora zabavljale one balerine što od garderobe imaju dva nojeva pera.
Još da Žiku Šarenicu postave za konferansijea, pa nek ide život!
Ivana Vujanov