Priče o vlasništvu nad televizijama s nacionalnom frekvencijom ponovo su podgrejane, ali ne zahvaljujući priči o tome čije su akcije "Novosti". Za češkanje po bradi u nastojanju da odredimo ko kosi a ko vodu nosi krivac je – Novak Đoković.

Otkud sad pa on?

Taman smo ispratili kupovinu-prodaju televizije Foks i njen prelazak u ultrakomercijalne vode s promenom imena u Prva srpska televizija, kada se slična stvar desila i televiziji B92, samo što oni, srećom, nisu menjali ime, ali jesu koncepciju.

Tada su krenule priče o tome kako su obe televizije kupili isti Grci, o čemu smo krajem novembra, kada se prodaja i ozvaničila, i pisali. Da li je "Ist kapital" isto što i "Antena grup" i ko tu ustvari drži konce nikome ni do danas nije do kraja jasno. Ipak, činjenica je da je saradnja između ove dve televizije sve jasnija i jača, što posebno upada u oči posle rovovske borbe s Javnim servisom Srbije oko prava prenosa koncerta Zdravka Čolića.

Zato za poznavaoce stanja u domaćim medijima situacija u kojoj jedna televizija preuzima direktan prenos od druge bez posebnih objašnjenja, potpisa i najava, značajno povećava šanse za dalje špekulacije o tome da su oni koji su zagovarali teoriju o zajedničkim vlasnicima Prve i B92 bili u pravu.

Jer, uprkos očekivanjima da ćemo prisustvovati novom boks meču do istrebljenja, kada je Prva TV najavila da će prenositi doček Novaka Đokovića ispred Skupštine, mada je B92 prenosila ceo Vimbldon, sa sve izveštačima s lica mesta i ekskluzivnim intervjuima, desilo nam se televizijsko bratstvo'jedinstvo. Naime, Prva TV prenosila je doček od 18.20 časova, fokusirajući se na sam događaj, dok je B92 insistirala na pokrivanju sportske pozadine velikog Novakovog uspeha, opušteno se uključujući u Prvin prenos, kao da je u pitanju zajednički poduhvat.

Da budemo iskreni, stvari su postale sumnjive onog trenutka kada je na ekskluzivni intervju odmah posle vimbldonskog finala upao pulen Prve TV Ivan Ivanović. Umesto šokiranog voditelja i kajrona s natpisom "Skandal!", "Krađa" ili nekim prikladnim, preuzetim iz prošlonedeljnog čolićevsko-erteesovskog arsenala, dočekali su nas osmesi, prijateljsko tapšanje po plećkama i unisono pričanje u mikrofon, bez pominjanja rodbine.

Da li ovde ima posla za RRA ili je u pitanju bratsko grčko zbijanje redova, u naporu da se osvoji što veće parče medijskog neba? Imaju li dve televizije, u usponu kad je u pitanju gledanost, zajedničkog vlasnika ili su njihove gazde procenile da je za napredak na listi najbolje rešenje saradnja na zajedničkom poslu eliminisanja opasno uzdrmane konkurencije?

Odgovor sigurno postoji, ali je u rukama regulatornih i nadzornih tela, kao i onih koji treba da donesu Zakon o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji, koji na red čeka još od 2008. godine. Možda ćemo onda saznati ko vedri i oblači nad Srbijom, bar kad je televizija u pitanju.
Ivana Vujanov