Uz čašicu rakije i zvuke himne "Sa Ovčara i Kablara" Milutin Mrkonjić, jedan iz plejade večnih ministara, otvorio je 50. Sabor trubača. Ove godine, kako se očekuje, broj posetilaca potući će sve rekorde, a uz trube, pljeskavice, ćevape gosti se zabavljaju do ranih jutarnjih sati i uz zvuke vuvuzela sa šumadijskim motivima, hit proizvoda na tezgama. Sve ovo možete pratiti na kanalu RTV Pink, koja je ove godine preuzela prenošenje najveće muzičke manifestacije u Srbiji - ako zanemarite Egzit, kao muzički događaj sa pretežno stranim izvođačima.

Naime, sredinom jula saznali smo da su se oko prava prenosa razmimoišli RTS i Centar za kulturu, sport i turizam opštine Lučani "Dragačevo" iz Guče. Kao i u svakom sukobu, svaka strana držala se svoje priče. Gučani su tvrdili da je RTS odbio da potpiše ugovor, čelnik Javnog servisa rekao je da su tražili previše para za reklame i previše mesta u dnevnom programu. I tako je snajku umesto mladoženje preuzeo đilkoš iz komšiluka, a svatovi su mogli da odahnu.

Tako je večno pitanje "Guča ili Egzit", koje se uvrstilo među evergrin dileme - "Zvezda ili Partizan", "lepota ili pamet", "plavuša ili crnka" i "pivo ili rakija" - rešeno podelom terena. Radio televizjia Srbije, koja je 48 godina pratila Sabor trubača, još od radijskih i lokalnih početaka, palicu je predala onima koji su se opredelili za promovisanje društvenih vrednosti kao što su igranje na stolu, jeftini vicevi i nastup u kupaćim kostimima.
Mudro? Čisto sumnjam.

Ovo rešenje, iako na kratko donosi olakšanje onima koji bi želeli da sa Javnog servisa izbace harmonike i trube, u suprotnosti je s obavezom Javnog servisa da prati najveće kulturne, sportske i muzičke događaje i promoviše kulturne i društvene vrednosti. Osim toga, Guča nije samo pijančenje, kič i šund, kako bi mnogi želeli da je predstave, naprotiv. Sabor trubača je odličan festival muzičkih orkestara, a o tome koliko ga cene pokazuje i sve veći broj stranih učesnika, i u revijalnom i u takmičarskom delu. Ove godine iz Francuske je stigla TV ekipa, a Amerikanci se, posle četiri revijalne godine, ovoga puta okušavaju u takmičarskom delu programa.
Kada se tome doda i da će ovu manifestaciju uživo gledati nekoliko stotina hiljada posetilaca, postaje očigledno da je RTS odbijanjem da prenosi Sabor, bez obzira na eventualnu finansijsku opravdanost postupka, napravila pogrešan korak. Uostalom, kad su takvi događaji u pitanju, retko se postavlja pitanje isplativosti, da ne spominjemo samo koliko se puta televizijama desila promašena investicija.

Televizijski prenosi do sada su se najviše bavili zvaničnim programom, pa su oni koji su želeli da luduju morali da potegnu put Guče. Čak i oni koje zvuk trube podseća na metalnu posestrimu čiji su glasić slušali u vojsci, klimali su glavom na zarazne ritmove juga ili raspevane tonove Šumadije, a Sabor u Guči godinama je bio jedan od najgledanijih programa. Upravo zato trebalo je dobro razmisliti zašto se ovaj festival predaje onima koji su u stanju da od Baha i Mocarta naprave Zvezde Granda, da ne spominjemo da bi u gledanosti do nogu potukao i "Češljajuće babe" i "Opet i opet bolje živote porodičnog ostrva s blagom".

Guča u ružičastom prosto više ne zvuči kako treba.