Kad glavnog urednika jedne televizije pritisnu zahtevi gledalaca i javnosti da promeni nešto na svom radnom zadatku, svaki se prvo uhvati - promene nameštaja i tepiha. A kad žestoko zakukaju raznorazni investitori "tihi partneri" i poverioci, umesto masovnog otpuštanja zaposlenih po rođačkoj, krevetskoj ili partijskoj liniji, rukovodstvo popušta pod pritiskom - i menja. Logo, špicu za vesti, dvosed za ekipu jutarnjeg programa i pozadinu u studiju, a sve to naziva se "promena vizuelnog identiteta". Dobro, neki pređu i iz ćirilice u latinicu i natrag, ali to su već potezi očajnika, a ima i pokoji voditeljko-urednički transfer, u kome prelaze iz jedne u drugu televiziju i obrnuto, a svi tvrde da idu "na bolje", i da ovi prethodni ništa nisu valjali.

Ne treba da čudi zato da se televizije, naročito ove s nacionalnom frekvencijom, presvlače kao mlada u mađarskim svatovima. Malo-malo, pa se zaprepastite kad vidite da sličica u uglu ekrana ne liči na dosadašnju sebe.

Ovih dana RTS nas je počastio novim izgledom "Dnevnika" i špicom koja nekima izaziva nostalgične, a nekima uzdahe muke. Jer, u pitanju je reciklirana špica koju su za Radio televiziju Beograd davne 1981. uradili dizajner Nenad Čonkić i Zoran Simjanović. Iako svi klimamo glavom s odobravanjem, jer špica je zaista bila sjajna, nekako mi ne deluje privlačno ovo redizajniranje, jer me podseća na one gospođe koje se uporno drže frizure i garderobe iz vremena kad su najbolje izgledale, sve u nadi da će moda napraviti krug i konačno doći i do njih, a tu će se pokazati u svom sjaju davno uvele mladosti.

Princip "od babe devojka" liči na prevrtanje ocvalog kaputa, a to bode oči naročito u ova krizna vremena, kada se zna da Javni servis Srbije lepo živi od naplate pretplate, komercijalnog programa i reklama, a da zauzvrat nije uradio ništa na smanjenju broja zaposlenih, unapređenju umetničkog, serijskog (nemoj neko da se vadio na "Selo-baba-češalj-vatra"), dečijeg, omladinskog, zabavnog, dokumentarnog i školskog programa, a naročito na osavremenjavanju emisione tehnike i obrazovanju stručnjaka.

Kako se šuška, od ponedeljka nas čeka novi logo i scenografija, a RTS se odlučio, kažu, za crvenu boju. Ličiće to na mahanje crvenom maramom pred očima pobesnelog gledalačkog bika, cenim.

Putem Javnog servisa krenule su i druge televizije, vođene sličnom motivacijom. Već smo se navikli na novi izgled Radio televizije Vojvodina, koja boluje od istih boljki kao i RTS-majka, a u potrazi za "vizuelnim identitetom" trenutno su i TV Košava (na čije smo presvlačenje, kao i na promenu programske šeme bez smisla i najave već navikli), SOS kanal je promenio font i udario po zastavi, a Televizija Apolo, pored izgleda, menja i ime u Novosadska televizija. Do pre neki dan mogli ste da se javite na njihov konkurs za logo, a nagrada je bila laptop - "neotpakovani", kažu. Tako su Novosađani počastvovani promenom izgleda javnih servisa na svim nivoima - od gradskog do državnog, bez preteranog kopanja i buškanja po sadržaju. Šminka, gladac - a za jadac zna se.

I, da zaključimo - što su silikoni i fejslifting za pevaljke, to su "vizuelni identiteti" za televizijske glodure. Nema veze što para nema, a gledanost pada. Zategni, našminkaj, i za pojas zadeni!

***Tekst preuzet iz Dnevnikovog dodatka uz saglasnost autorke