Nedavno, razgovarao sam sa prijateljem koji pravi avanturističke igre predviđene za američke domaćice. Rekao mi je da je najveći zadatak njegove firme da naprave proizvod koji je tipična igra za domaćice, ali da je istovremeno upakuju na takav način da domaćice ne misle da je to tipična igra za njih, već nešto novo, uzbudljivo i zahtevno.

Što više razmišljam o filmovima koje je pisao Aron Sorkin, shvatam da ovaj čovek koristi isti sistem. Priča sto puta viđene priče, ali ih pakuje da izgledaju kao da nisu to. Ako razložimo njegov novi film "Moneyball" i nešto stariji "Social Network", dobijamo zapravo identičan zaplet.
Grupa neobičnih pojedinaca pokušava da sprovede promenu u svom polju, dok ih ostatak sistema odbacuje, ne shvata ili sputava. Oni na kraju trijumfuju, ali ne na način na koji su očekivali,  gledaoci dobijaju gorko-slatki kraj i špica može da krene.

U novijem ostvarenju, Bred Pit tumači glavnog menadžera američkog bejzbol tima od kog se očekuju velike stvari, ali u okviru malog budžeta. Zato on pravi radikalni zaokret, i dovodi mladog statističkog eksperta koji posmatra igrače i samu igru kao set podataka, i počinje da stvara novu strategiju. Naravno, protiv njega su svi: trener, igrači, skauti i novinari. Međutim, naravno, pošto je Sorkin pisao, njih dvojica ubrzo svima počinju da pokazuju ko vozi traktor, a ko otvara kapiju.

 

Uprkos predvidljivosti, film je zapravo sasvim dobro ostvarenje. Bred Pit i Džona Hil (obojica su dobili  nominacije za Oskare za ove uloge), odlično funkcionišu kao tandem starijeg čoveka koji živi bejzbol, i mladog, debelog genijalca koji ima drugačiji pogled na ovu igru. Uz to, filmska naracija je veoma dobra, a tempo do te mere naštelovan da je "Moneyball" gledljiv i dinamičan čak i ukoliko nemate veze sa bejzbolom i njegovim pravilima. Ponovo, Sorkinov genije to omogućava, baš kao i u slučaju "Social Network", koji je takođe bio shvatljiv i osobama koje su samo čule za sajt facebook.com. I opet, imamo istu, dubinsku poruku: novac je baza svega, on pokreće sve i stvara sve, osim srca i snova pravih ljudi.

Režiser Benet Miler, koji je pre ovog filma snimao samo veoma dobar "Capote", deluje kao da je tu samo da bi galvanizovao viziju Sorkina i njegov umetnički pečat mi nije jako vidljiv.

Ovo je takozvana "underdog" priča o sportu, po većini stvari identična onim koje dolaze iz Holivuda od tridesetih godina prošlog veka. Ispričana je, međutim, tako dobro, da sam tokom gledanja sasvim na to zaboravio. I mislim da Hil više zaslužuje Oskara nego Pit, ali siguran sam da bi Sorkin bio odličan propagandni pisac nekom diktatorskom režimu.

Dodaj komentar

Vaši podaci:

Ime:

Komentar:

Pročitajte pre slanja komentara:

Komentari koji sadrže vređanje, pretnje, bilo koju vrstu mržnje i diskriminacije, kao i netoleranciju neće biti objavljeni.
Komentari kojima nam skrećete pažnju na propuste neće biti objavljeni. Trudićemo se da grešku ispravimo.
Komentari koji se odnose na uređivačku politiku neće biti objavljeni. Vaša zapažanja ostavite u boksu Pišite uredniku.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti objavljeni.
Molimo Vas da se prilikom pisanja pridržavate pravopisnih pravila.
Molimo vas da se prilikom ostavljanja komentara skoncentrišete na temu.
Broj karaktera je ograničen i više nego dovoljan.
021 zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja istih. Mišljenja iznesena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Novosadskog informativnog portala niti Radija 021.

Naslov:

Poruka:

Anti-spam zaštita

U prazno polje unesite anti-spam kod koji vidite na slici. Ukoliko ne možete da ga pročitate kliknite na sliku da vam se prikaže novi kod.