Život u patološkim ambicijama okićenim pohlepom

Piše: Milan Ceković

Naime, većinski procenat glasova koji je dobijen na prethodnim izborima smatra podrškom za ono što trenutno radi. Greška!

Osvojeni procenat je posledica očekivanja glasača. Dakle, postojala je kampanja, unutar nje je bila neka promocija programa, neka obećanja, neka marketinška vratolomija, neka ubedljivost lidera da će biti baš tako kako on kaže, onda usledi glasanje i, hop, tu je većinska podrška. No, ono što trenutno radi vladajuća većina, biće ocenjeno na nekim narednim izborima. Ovo je veoma važan princip, pogotovo ako se najavi jedno, a radi sasvim drugo ili se ne radi ništa.

Biti moćan u jednom trenutku je veliko iskušenje. Kako vreme odmiče čovek pomisli da mu se baš sve može i da je baš on taj od koga sve zavisi. Sve oko njega vrca od ulagivanja i podrške. Ulagivanje je, naravno, najveća na najnižim nivoima razumevanja politike kao delatnosti. Međutim, to je pogrešan put koji se završava onako kako se završio put mnogih pobednika do sada - porazom za sva vremena.

Koprcali su se kasnije poraženi kao šarančići na suvom, pokušavajući da se domognu plićaka, kasnije i dubina u kojima bi se opet transformisali u ajkule, ali - ako se ne računaju retki mutanti - to nikome nije uspelo. E, sad, kako je moguće da slatkovodna riba postane ajkula, ne znam, ali kod nas je oduvek sve bilo moguće. Jedino nikako da nam se dogodi Zlatna Ribica i ispuni nam konačno sve želje.

A šta radi neko ko je mudar pobednik?

Mudar pobednik zna da vrednost potiče iz retkosti, a da je većina relativna kategorija. Mudar pobednik se najpre štiti od sopstvenih poltrona. Mudar pobednik više veruje onima koji ga upozoravaju da se ne prepušta hvalospevima, nego onima koji ga tapšu po ramenu. Mudar pobednik zna da na poraženoj strani, bez obzira na njihov poraz, uvek ima onih koji znaju i umeju nešto što on ne zna i ne ume. Mudar pobednik se ne oslanja na preambiciozne diletante i ne dozvoljava ostrašćenim sledbenicima da u pobedi izgube zdrav razum ili onima koji ga nikada nisu imali (čitaj: zdrav razum) da sa tom nestašicom u glavi iz komotne pozicije udeljuju očajnima preostalo sledovanje bolje budućnosti u vidu mrvica i gorkih zalogaja.

Mudar pobednik ne manipuliše egzistencijalnim strahom i ne smetaju mu britke misli i kritička svest neistomišljenika, jer ako je nešto putokaz, onda je to kritička svest. Mudar pobednik zna da biti svaki dan u ekranu muti sopstvenu sliku realnosti.

Sve ono što se nama dešavalo i dešava je ogledalo nedostatka mudrosti onih koji su na mestima na kojima bi trebalo da budu najmudriji. Mi živimo u vašaru taština i patoloških ambicija, koje su neretko zakićene pohlepom. I to malo dobre volje koja postoji kao kap nestaje u moru halabuke onih kojima je dobro i koji veruju da tako može ostati večno.

Reče mi jedan mudar čovek da će u Srbiji uvek biti toliko resursa i da će ti resursi uvek biti tako alocirani da će nekoj kliki uvek biti dobro. Možda je i u pravu, ali verujem da "mora biti vaga", kako kažu stihovi jedne pesme. Mudar pobednik veruje u pomenutu vagu. Mudar pobednik zna da je lakše pobediti, nego ostati pobednik!

A da, mudar čovek zna i za zakonomernost koja glasi: Kad su većina oni koji žele samo da uberu plod, a raritetni su oni koji su spremni da poseju seme, propast je neminovna!