Da li neko posmatra na šta nam liči sala za sednice Narodne skupštine Republike Srbije u vreme zasedanja?

Javni servis RTS to uredno prenosi. Slika je prilično tužna. U sali sede poslanici članovi Srpske radikalne stranke, predsednica Skupštine ili neko od potpredsednika ponekad i neko od predlagača zakona. Povremeno je tu i Jorgovanka Tabaković i Velimir Ilić. Sve je to, naravno, u skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine. To su ti, isti, poslanici izglasali da Skupština počinje sa radom ako na početku radnog dana ima najmanje 84 narodna poslanika odnosno ako nisu prisutna 84 poslanika da se sednica odlaže.

Međutim u stavu 4 čl. 88 Poslovnika je normirano da se pretres tačaka iz utvrđenog dnevnog reda sednice Narodne skupštine vodi bez obzira na broj prisutnih narodnih poslanika u sali za sednice. Dakle može i jedan prisutan poslanik i predsedavajući!
To znači njih 84 se zapljunu na početku sednice i onda razlaz! I sve je legitimno. Da li se priznaju dnevnice i putni troškovi samo tima koji su se pojavili na početku ili i ostalima? Čini mi se da se priznaju pošto se računa prisustvo samo u sali za sednice, što znači ne u kancelarijama, kod frizera, restoranu itd.

Kakav je smisao pretresa gde pretresaju ovi sa bedževima između sebe i jedni drugima aplaudiraju? Zašto tzv. pozicija ignoriše pretres? Zato što je sigurna da će predloženi zakon na dan glasanja proći? Da li je u tome suština demokratije? Da li ta tzv.pozicija tj. vlast veruje da ni jedan pametan predlog neće doći od opozicije? Da li je moguće da i iz redova pozicije dođe neka neka dobra ideja koja se razlikuje od predloga Vlade?

To možda jesu pubertetske bolesti naše demokratije ali nam pubertet nešto previše traje. A koliko košta? Ja mislim jako mnogo, a da niko ne zna stvarnu cifru. Budžet pa rebalans, pa razna dodavanja sa strane. Pa razne Direkcije, Odbori, Javna preduzeća, Upravni odbori. Pa onda državni sekretari! Svako ministarstvo ima ministra koji po pravilu nije iz struke svog resora, ali zato ima sekretara koji navodno jeste, a sekretar ima svoje zamenike, pomoćnike. Imamo i savetnike koji savetuju, od predsednika države do svake funkcije. Čujem neki dan da postoje i specijalni savetnici (npr.u Ministarstvu pravde)! Konačno koliko košta održavanje zgrade, grejanje, struja, tv prenos, obezbeđenje, osoblje i svi drugi troškovi da bi tridesetak poslanika iz iste stranke paradiralo!

Izbori se približavaju, u budžet je ušla i ta rashodovna stavka, kako javljaju, više od milijarde dinara. Pitam vas, što bi Basara rekao: cenjeni publikume, ČEMU?