Iscrpen silnim nedomicama i mučenjem svog naroda u severnom delu Pokrajine, nakon dugotrajnog razmišljanja, sinula mi je spasonosna ideja. Umesto da se ministar Jeremić ponižava i moljaka ove koji još nisu priznali Kosovo i da nam Borku Stefanoviću ne prete smrću i da se ostvari Tadićev zavet: "I Evropa i Kosovo", predlažem da kandidujemo Hašima Tačija za predsednika Srbije.

Tadiću ionako ističe drugi mandat a mislim da nije u poziciji da odigra igru kao Putin i Medvedev. Tomislav Nikolić će se buniti, samo formalno, i ako Kosovari i žuti (taman toliko im glasova nedostaje) podrže ovu kandidaturu eto Tačija bar u drugom krugu. Usput bismo mogli i da obavimo tamo popis. Šta bi to nas koštalo? Dali bismo im par ministarskih mesta, srazmeran broj u policiji, JA, upravi, pravosuđu, javnim preduzećima, koju vilu na Dedinju i tako bi došlo do implamentacije.
Sa druge strane dobili bismo glat kandidaturu za EU i datum pregovora. Potreba za KFOR-om i EULEKS-om bi prestala i kada bi nam dali samo polovinu para koliko ih koštaju ove dve institucije gde bi nam bio kraj (a i oni bi ušparali)!

xxxxxxxxxxxxxxxxx

Pošto je Parada ponosa odložena Dveri, Obraz, Pokret 1389 i ostale NSPM su odahnule i proslavile. Odahnuo je i Ivica Dačić koji je veoma ubedljivo naveo razloge zabrane Parade. Kaže da je dobio od analitičara i službi infomacije da se priprema atak na ugrožavanje života i imovine.

Da li se stvar završava samo na tom izveštaju? Zar ti koji su pripremali takve aktivnosti nemaju imena, prezimena, adrese? Da li je neko od njih uhapšen? Procesuiran? Da li će biti? Ako ne zbog zabrane Parade ponosa zbog ovih pitanja bi ministar policije trebalo da podnese ostavku pa makar ga podržavao Dragan Đilas.

xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx

Konačno, petog oktobar obeleženo je 11 godina od pada Miloševićevog režima.
Režim pao, a Milošević ostao. U liku Ivice Dačića, Koštunice pa i Tadića. I ovi se i danas zaklinju u rezoluciju 1244 za koju se izborio Milošević kao i za Kumanovski sporazum , tj. kapitulaciju.
Šta je postignuto za 11 godina tzv. demokratske vlasti. Postignuto je da nam je ubijen premijer, da su skinute sankcije, da smo prodali budzašto sve što je išta vredelo, da smo došli na belu Šengensku listu i možda još nešto.
Čitam pre neki dan da RTS prima 100 mladih i da je raspisan konkurs tako što će 300 kandidata biti primljeno na probni rad i od tog broja biće izabrano stotinu najboljih. Na konkurs se prijavilo 15.000 kandidata. To je naša stvarnost.

Najbliži me kritikuju da sam u tekstovima isuviše pesimističan, bez pozitivne energije, pravdam se da je to odraz stvarnosti ali evo prihvatam kritiku i završavam sa najlepšom vesti: Odbojkašice!