Jedno od objašnjenja, a možda i jedino je da je Novak Đoković javio Borisu Tadiću da se ne oseća baš najbolje i da Tadić kod kuće sačeka kraj prvog seta protiv Del Potra, pa ako krene - eto njega. Nije krenulo i bili smo svedoci niže glumačke škole oko navodne povrede u kojoj su i doktori dali svoj doprinos stavljajući zavoje preko majice.

I nije kraj sveta. Izgubili smo od Argentine, Đoković je ostao najbolji na svetu, a Srbija ima trofej Devis kup. Međutim iri,tira potreba političara, koju mediji pomno podržavaju, da svoje neuspehe u vođenju politike pokrivaju uspesima sportista. Tim uspesima ni država Srbija ni ti političari nisu ništa doprineli. Sportisti su svojim talentom, radom, znojem i trudom (uz veliku pomoć porodica) došli do rezultata koji daleko prevazilaze rejting svoje zemlje u svetu. A onda se pojavljuju političari da skaču u bazen, da ih dočekuju, proslavljaju njihove pobede, dodelju diplomatske pasoše, nacionalne penzije...

xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx

Sada, kada je Kosovska kriza na vrhuncu a rekao bih i pred razrešenjem, oči naših medija su uprte u ministra za KIM Gorana Bogdanovića. Nema novina koje ga ne spomenu a o k,amerama da ne govorimo. On, jadan, baš ne deluje optimistički, ali deluje samouvereno. Ko je smislio to ministarstvo i kakva je njegova svrha čitaće mlađi u feljtonima.

Moram da pitam: Zašto nemamo i ministra za Vojvodinu? Drugar mi je objasnio da je to zbog toga što kod nas nema problema. Ja mislio da se u slučaju ozbiljnih kriza i drugih potresa osnivaju krizni štabovi a ne ministarstva. Ovako ispada da i Sandžak ima šanse da dobije ministra, a mi Vojvođani ćemo na jedvite jade dobiti puteve drugog reda i kanale da ih popravljamo i čistimo.

xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx

Konačno i pred našim parlamentom će se ovih dana naći predlog zakona o restituciji. Opet smo poslednji od sve dece (zemalja u tranziciji). Posle tzv. javne diskusije u kojoj nisu učestvovali pravni fakulteti, pravosuđe i advokatura, smišljen je predlog zakona. Taj predlog je u poslednji čas izmenio vicepremijer Božidar Đelić utoliko što je limitirao visinu eventualne naknade na 500.000 evra.

Ovo je objasnio veoma razložno. Pošto je država odredila da će za nazakonito oduzetu imovinu platiti oko dve mijarde evra, kada bi se velikim vlasnicima platila puna naknada onda ne bi ostalo za male vlasnike a to, naravno, ne bi bilo demokratski i pošteno, te je logično uzeti od onih koji imaju više a dati onima koji imaju manje. Ispade Đelić savremeni Robin Hud!