"Pomorandžina kora", po tekstu Maje Pelević, precizno i duhovito disecira komplikovane muško-ženske odnose našeg vremena. Andrea Jankovič igra Nju, sasvim običnu devojku koja uprkos internetu, plastičnoj hirurgiji i sjajnim plesnim pokretima ne može da pronađe muškarca svojih snova. Njega igra Aron Balaž, koji je takođe i u ulogama hirurga i Njenih mnogih udvarača. S vremena na vreme, Ona svraća u čekaonicu plastičnog hirurga, gde upoznajemo i druge žene, starije i mlađe, lepše ili ružnije, manje ili više iskompleksirane...

Tekst je duhovit i bolno istinit – siguran sam da ćete se smejati, ali i da će vam nakon predstave ostati gorak ukus u ustima. Na kraju krajeva, kuda smo mi to otišli kada ustajemo iz kreveta i u isti se vraćamo sa brojkama u glavi: koliko kalorija, koliko para, koliko seksualnih partnera smo tokom dana degustirali? I na kraju, čemu otklanjati celulit na butinama, kada ga na mozgu imamo još više? Predstavu nosi sjajna Andrea Jankovič, iskrenom izvedbom koja podseća na Rene Zelveger i njenu Bridžit Džouns. Naravno, tu je i standardno impresivni Balaž, čija je moć transformacije zapanjujuća. Predstava je dobila šest Sterijinih nagrada – za glumačka ostvarenja Jaknovičeve i Balaža, tekst, koreografiju, scenu i kostim.

Sa druge strane, imamo i "Čovekovu tragediju", priču o religiji, konkretno o hrišćanstvu, i o tome kako smo svi izgubljeni negde između cinizma i fanatičnog verovanja (u nešto). Čuveno delo Imrea Madača modernizovano je u skladu sa bludnim 21. vekom. Lucifer i Adam putuju kroz istoriju i demonstriraju ljudsku slabost kao razlog i rezultat trenutnog stanja stvari - od čuvenog skandala u Edenskom vrtu, pa do modernih, uglavnom materijalnih iskušenja (duhovito prikazanih simbolom "Mekintoša" - zagriženom jabukom).

Scenom na visokim štiklama dominira fantastična Emina Elor (široj publici poznata iz serije "Vratiće se rode"), seksi u ulozi Lucifera. Ona glumi, ona igra, ona peva! Svakako je jedan od najsimboličnijih trenutaka kada, razapeta na krst, zapeva Madoninu "Live to Tell". Za ovu ulogu proglašena je najboljom glumicom na festivalima u Kišvardi i Smederevu. Aron Balaž je opet tu, ovog puta u ulozi izgubljenog Adama, a mila Agota Ferenc igra Evu. Ova predstava je zapravo veoma ozbiljna – u njenu teatralnost ugrađeno je dosta gorućih tema: teme slobode, demokratije i ljubavi su sveprisutne, ali nikada previše napadno. Sviđa mi se kako Mađari ne popuju.

Možda i ne bi bilo loše pogledati ove dve predstave zajedno, jer se tematski nadovezuju jedna na drugu. Obe su u duhovitoj režiji Kokana Mladenovića. U obe je pojedinac marginalizovan u odnosu na dominantnu ideologiju, bio to "Kosmopoliten" ili Sveto pismo. Obe su agresivno aktuelne i moderne. U obema je evidentan ogromni talenat ove trupe. Konačno, obe su titlovane na srpski. Zato, pravac u Novosadsko pozorište!