Studenti Dramske akademije u Novom Sadu objasnili sugrađanima kako se živi "La Vie Boheme".

U prvoj polovini decembra, a u ime dana borbe protiv side, Novosađani su imali priliku da u svom gradu pogledaju jedan od najuticajnijih mjuzikala devedesetih godina, "Rent". Napisan od strane pokojnog Džonatana Larsona, a baziran na Pučinijevoj operi "Boemi", ovaj komad ne samo što je afirmisao neke od najvećih brodvejskih zvezda, već je i pokrenuo revoluciju u smislu dozvoljenog i nedozvoljenog unutar jednog ovako tradicionalnog pozorišnog žanra.

Energija "Renta" se ponovo osetila u Novom Sadu, u prostorijama Akademije umetnosti, gde su studenti druge i četvrte godine glume, u klasama Ljubosava Majere i Borisa Isakovića, sa gostima u tri navrata izveli svoje viđenje ovog mjuzikla (ovoga puta nazvan "La Vie Boheme"). Entuzijazam i ambiciju ne treba posebno hvaliti, ali činjenica da je kompletna predstava stvorena udruženim radom ovih mladih ljudi je zaista zadivljujuća. Kompetentna režija studenta Luke Mihovilovića, koga smo i gledali u ulozi HIV-pozitivnog frontmena Rodžera, naglasila je raznolikost ove grupice i njihovu individualnost.

Priča o grupi mladih umetnika u Njujorku s početka devedesetih godina koji odbijaju da se prodaju korporativnoj Americi kao da je dobila novi sloj značenja u zahladnelom Novom Sadu. Nabrajati mnogobrojne likove iz mjuzikla bi svakako potrajalo, ali moj lični favorit bila je Aleksandra Veljković kao Morin, drama queen ove grupe. Ona je uspela da svoj provokativni protest protiv sebičnog i neljudskog iznese kao krajnje duhovit, ali ne i banalan. Ostale čestitke šaljem alfabetno: Jovani Božić, Milanu Novakoviću, Anji Orelj, Uglješi Spasojeviću, Nikoli Šurbanoviću i Aleksandru Vrbiću.

Nije "La Vie Boheme" bila savršena pozorišna predstava – bilo je tu i zaboravljenog teksta, i po kog falša. Ipak, entuzijazma i predanosti nikako nije falilo. Trebali ste videti i prateće igrače - Jelenu Alimpijević , Natašu Vranešević i Milana Majkića. I šteta je, kažem ja, ako od ovoga ne bude ništa. U Novom Sadu bi trebalo da bude više projekata poput "Renta", sa svom tom sirovom strašću i provokativnim udarcima. Ako se to uskoro ne desi, a siguran sam da bi se i Morin sa mnom složila, stvarno smrdimo.