Ulazeći u bioskop, pripremao sam se za jedan kontroverzan, značajan film o svetskom fenomenu društvenih mreža, pa samim tim i matice u vidu Fejsbuka. Naravno da sam na "Fejsu" i kao deo internet generacije, bilo bi mi neobično da smo se zaustavili već kod elektronske pošte. Moj svet u malom, Fejsbuk je neizostavni deo ne samo mog dana, već i mog poimanja ljudi koje poznajem i malo je reći da je uticajan. Nažalost, film nije o ovome.

Priča koju Eron Sorkin, scenarista "Društvene mreže", bira da ispriča, nije posebno moderna, niti intrigantna. Jednostavno, film je o Marku Zukerbergu, osnivaču Fejsbuka, i o njegovim (retkim) prijateljima i (brojnijim) neprijateljima koje je na tom putu stekao. Film skače sa scena u sudnici, gde je Zukerberg tužen u dve različite parnice, na njegove studentske dane na Harvardu, gde započinje celu priču željom da se dokaže i upadne u jedan od ekskluzivnih univerzitetskih krugova. Onda on kreće da pravi Fejsbuk, i to vam je otprilike to.

Stisnuo bih ruku Džesiju Ajzenbergu posle ovako dobro realizovane uloge. Činjenica je da, pogotovo po scenariju, Zukerberg nije posebno šarmantna osoba, ali Ajzenberg pronalazi način da u isto vreme bude iritantan, kul i nesiguran. Ovo je odličan primer glume koja nije pretenciozna, ali u isto vreme ništa manje od uspešne. U filmu je i Džastin Timberlejk, koji je još jedno prijatno iznenađenje u ulozi beskrupuloznog Šona Parkera. Međutim, najsvetlija tačka filma je Endru Garfild, mladi glumac za koga sam uveren da će biti jedan od glavnih u narednoj holivudskoj gardi. Nakon sjajnih uloga u filmovima "Dečak A" i „Glineni golubovi", on ovde glumi nasamarenog najboljeg Zukerbergovog prijatelja Eduarda Saverina. U film koji je generalno hladan i ne posebno emotivan, Garfild uspeva ne samo da doda tu nedostajuću dimenziju, već i da ukrade svaku scenu u kojoj se pojavi.

Nažalost, "Društvena mreža" nije posebno bitan film. Ovo je samo priča o tome kako je nekoliko štrebera napravilo "Fejsbuk", pa ako smatrate da vam je to zanimljivo – pravac u "Jadran". Meni je, sa jedne strane, istinitost filma uvek bila pod znakom pitanja, a sa druge su mi odnosi u filmu ostajali u naznakama, tako da se nisam posebno investirao u tih dva sata. Film niti je dokumentarac, niti drama, a reditelj Dejvid Finčer kao da insistira na ovome, tako da ovo ostvarenje ume da sa vremena na vreme traži od gledalaca malo više strpljenja nego što bi trebalo.

Ipak, svaki makar povremeni korisnik Fejsbuka će želeti da pogleda "Društvenu mrežu". Naslov mog teksta je zapravo replika iz samog filma koja, iako zvučala u najmanju ruku uvredljivo, ima u sebi i istine. Fejsbuk je ipak mesto gde smo svi lepi, načitani i elokventni, kao i gde će neko sigurno čuti sve što imamo da kažemo. Zukenberg nam je zapravo prodao san i utočište - i iako je Fejsbuk džabe, dobrano nam je naplatio.