Kakva poslastica: Korto Malteze je junak Festivala filma i medija "Cinema City", a do petka publika može da vidi čak pet animiranih avantura ovog heroja melanholije u okviru selekcije "Animatrix". U ponedeljak je prikazana "Balada o slanom moru", i to baš se pogodilo u junu, kao što jun beše i početkom osamdesetih, kad sam "Baladu" pratio u Stripoteci, prvo uplašen minimalizmom crteža Huga Prata, a malo kasnije svestan da sam upoznao deliju koga ću sutra navoditi kao jednog od "uzora", kad me to pitaju u rubrikama tog leksikonskog tipa.

Za nas iz radničkih porodica koji smo na more išli vozom do Sutomora, egzotika Huga Prata, Kortovog "oca", najbolja je moguća kompenzacija. Maestro Prat je umro avgusta 1995, ali je zato njegov freskoliki Korto iz avanture u avanturu bio sve mlađi, kao neka vrsta slike Dorijana Greja. Neprikosnoveni kanon devete umetnosti je da strip junaci ne matore. Zato je za tu novu sintezu crteža i podmlađivanje svog vagabunda, Prat morao da pronađe adekvatan alibi. Na putu u alhemijsku Švajcarsku Korto pronalazi "kraljevsku krv". Ispija eliksir i postaje besmrtan. "Eto, to je bio moj dar za njegov rođendan", priznao je Prat jednom prilikom.

U Novom Sadu biće prikazan i "Korto Malteze u Sibiru" Paskala Morelija. To je izuzetno ambiciozna, animirana adaptacija možda najboljeg Pratovog albuma, priče koja se odvija 1917. godine u vreme boljševičke revolucije. U ovom filmu mornar previše liči na Kristofera Lambera, melanholije ima, ali i nekog mučnog utiska statičnosti.

Korto je sin Ciganke Ninje, Andalužanke i anonimnog britanskog mornaričkog oficira, što mu je umnogome kodiralo put melanholičnog vagabunda. Vaspitavao ga je i učio jedan jevrejski rabin koji se može smatrati njegovim duhovnim ocem. Bio je to Pratov lirski rimejk na odnos Aristotela i Aleksandra Makedonskog. Vudu kultovi, astrologija, tarot, alhemija, velike ideologije 20. veka, fašizam i boljševizam, to je milje u kome Korto krstari od Pacifika do Afrike, od Venecije do Argentine, Sibira i Kine - melanholično dostojanstven ali i sa "latentnom narcisoidnošću", kako je neko zapazio.

Njegova minđuša, dogorela cigara i mornarska šapka možda su pomalo arhaični suveniri za "kraj istorije", ali za "sentimentalne parazite" (Prat je jednom prilikom i sam sebe tako okarakterisao), to su neprikosnoveni fetiši. Postoje cele modne linije koje prate Kortov stil odevanja, a "Dior" ga je čak uzeo za reklamiranje parfema za muškarce.

Čovek bez domovine, apatrid, građanin sveta, kosmopolita, sa dijagnozom duše koja opija i plaši. Njegova majka primetila je da mu dlan nema "liniju sudbine". Večiti je i neženja. Na meridijanima susreće stvarne istorijske ličnosti, od kojih je sa mnogima na "ti". Sa Staljinom, na primer. Takvom mangupu i Hemingvej bi verovatno ponekad dobrovoljno mogao da meša malter. Tu su i ekscentrični Raspućin sa više votke nego krvi u venama, ili novinar D`on Rid, pisac D`ek London! Korto je rafiniran i harizmatičan. Plemenit i misteriozan. Čita arapski i jevrejski, recituje Remboa, poznaje mitologiju i arheologiju. Obučen kao mornar uvek je elegantan, "cool", smiren, sabran i radoznao. Ima svoj lični moralni kod. Nije baš da bi "i pticu u letu", ali je švaler par ekselans. Mada, pre svega, džentlmen i diskretni heroj potlačenih.

Da bi omogućio Kortov luksuz večitog neženje u "akvarijumskom" okruženju potencijalnih udavača, Prat je izmislio "situaciju izgubljene ljubavi". U Kortovim pustolovinama očigledan je deficit seksualnih afera. Sentimentalne veze su sasvim dovoljan prostor za žene iz njegovog univerzuma. Samo na takvu romansu mogla je da računa čak i Šangaj Li ("Korto u Sibiru"). Nju je Prat kreirao po modelu nećakinje Čang Kajšeka, zakletog terminatora Maovih komunista, koju je sreo u avionu vraćajući se 1974. iz Njujorka. "Ženama treba dati priliku da sanjaju da je uvek moguć susret s Kortom. On je zauzeo mesto onih zgodnih i elegantnih oficira iz ‘Belle Epoque’, govorio je Prat pošteno priznajući da se iza njegove glazure umetnika krije pomalo ljubomorni voajer i makro "jer ja sam Kortove žene izmišljao i pozajmljivao čitaocima da bi ih konačno smestio pored sebe - možda zato što sam preterano ljubomoran, možda zato što su one suštinski moje".