Redovni čitaoci već su navikli da periodično citiram Braću Bajić, "bluz braderse" naših prostora. Evo i sada nešto iz njihovog obimnog repertoara: "Mašinista, pusti paru jače, da ne čujem kako draga na rastanku plače".

Ali, prošla su ta vremena. Ukida se redovno služenje vojnog roka. Biće samo profesionalci, i oni koji baš navale. Ustvari, kad malo bolje razmislim, to je, posle svega, i logično. Kao što je logično da se ukida i famozna "rezerva", sa svim pitanjima koja stižu s "rezervistima". Nema odavno ni TO (famozne Teritorijalne odbrane), a nju će sada, na malo sofisticiraniji način, izgleda da kompenzuju takozvani nacionalni saveti. Iz mode nestaje i ono famozno civilno služenje vojnog roka. Kad nema klasičnog, civilno gubi smisao.

Sa svim ovim promenama nestaju iz kataloga veselja i famozni ispraćaji u vojsku. A, oni su nekada po produkcijskim zahvatima bili u rangu svadbi. Pa je bilo i smešnih situacija: Upadnu bećari kao "padobranci" nezvani pod šatru, a domaćin ih, ne poznajući ko su, upita "čiji ste vi?", a oni mu kažu "mi smo sa mladine strane", na štać}e domaćin: "Ali, momci, ovo je ispraćaj u vojsku!". Baš tako, sve je bilo isto, a precizno oko je razaznavalo razliku po tome da na ispraćaju nema mlade, devera i starog svata. Precizno uvo je, pak, razaznavalo i repertoar, pa se tako na ispraćaju nije mogao čuti Šaban Šaulić sa onom "odlazi ti jedinica, jedinica - mezimica", kao što se na svadbi nije mogao čuti isti Šaban sa onom "a, tetke se izdvojile same, suze brišu krajem od marame". Logično: ona jedinica koja odlazi je ćerka koja se udaje, a one izdvojene tetke koje brišu suze krajem od marame, to čine zbog đuvegije koji će uskoro obući sivomaslinastu uniformu.

Kako li tek sad glupo zvuče one stare priče iz naših slobodarskih krajeva kako nećeš moći da se oženiš ako nisi služio armiju. I kako bi sad bilo nekulturno da ti neko zakuca na vrata sa pozivom za mobilizaciju.
Znate i onu "ko o čemu kurva o poštenju, vojnik o skraćenju". Ponekoj klasi se i posrećilo, a meni koji sam služio 12 meseci nije (iako se, naravno, o tome pričalo), ali mi je bilo lakše kada sam saznao da Bugari preko puta služe 24 meseca. Ako je skraćenje i zvučalo kao bajka, ukidanje vojnog roka je zvučalo kao utopija. Ali, eto, desilo se. Za Šutanovčeva vakta.

Nećemo ovde o ratovima, ni o Partnerstvu za mir, već je ovo lep povod da se setimo one stare dobre JNA (pre Vukovara i Dobrovoljačke), a koja uprkos svoj uzaludnosti, budi i malo nostalgije mnogima koji su je služili. Jer one pesme braders Bajić i Šabana imaju smisla ipak u kontekstu JNA, kao i one Nervoznog poštara, Zane i Bezobraznog zelenog (kaži onom čiki pa - pa, ode on u JNA). Pa ta vojska je malo radila i kao turistička organizacija. Kad bi, uostalom, moj rođak Stojadin iz Tvrdića kod Požege video Pulu da nije bilo JNA, a tek kad bi video Sinaj, na kome je bio "plavi šlem".
Za one koji se sećaju, evo malog izvoda iz neformalnog rečnika JNA koji sam sastavio jednom drugom zgodom:

AGP - aparat za gašenje požara. Ako je prazan idealan za skrivanje alkohola.
Bure kompresije - slično kao " donesi mi kofu struje".
Džuboks - mesto u menzi gde su se bacali poslužavnici sa prljavim tanjirima i escajgom.
"Front" - ilustrovani list sa temama iz života u JNA
GSP - generalno spremanje prostorija
Gušterov let - najteža vežba na jutarnjoj gimnastici kada iz čučnja morate da skočite raširenih ruku
Konjski pepermint - kocke dekstroze u SDO
SDO - suvi dnevni obrok
Maršalka - kasarna koja je nosila ime Josipa Broza Tita
MPS - moralno politička nastava
Eh, puste uspomene!